СВЕЧАНОМ седницом и песмом "Ми мремо, Матица остаје" аутора Раше Попова и Душана Михалека, освртом на минулу годину Матичиног председника проф. др Драгана Станића, уручењем "Змајеве награде" песнику Драгану Хамовићу и беседом проф. др Јована Делића "Иво Андрић и Први светски рат" - Матица српска у Новом Саду обележила је 191. рођендан.

Подсетивши да је Матичина снага, од оснивања ове наше најстарије књижевно--научне институције (1826. у Пешти) до данас, у њеном саборном јединству, Станић је казао да је најзад решен двогодишњи акутни проблем у вези са очувањем "Летописа", најстаријег часописа те врсте у Европи, којем је због беспарице претило гашење.

Захвалност за то, како је навео Станић, Матица дугује министру културе Владану Вукосављевићу, покрајинском премијеру Игору Мировићу, секретару културе Мирославу Штаткићу и градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу на помоћи да агонија "Летописа" буде окончана.

- Матица је јуче награђена Сретенским орденом првог реда и за то дугујемо захвалност председнику Србије Томиславу Николићу јер је током целог свог мандата налазио времена да нам се посвети - рекао је Станић.

Матичин председник је потом најзначајније песничко признање, Змајеву награду, која се додељује од 1953, уручио Драгану Хамовићу за збирку стихова "Меко језгро", коју је прошле године објавила Српска књижевна задруга.

У лауреатској беседи, песник је подсетио да је Змајева награда најпрестижније признање и потврда "да сте у том обиљу поезије препознати".

- Збирка "Меко језгро" је породична васељена. Доста држим до наших традицијских темеља, а темељи су и Матица српска и Змај, па на ово признање одговарам дубинском радошћу и захвалношћу - рекао је Хамовић.

У име жирија који је доделио признање, Ђорђо Сладоје је истакао лауреатово лирско освајање традиције:

- "Меко језгро" је књига необичне структуре, у њој су песме обложене прозним текстовима, есејима, аутобиографским записима, културолошким коментарима, цитатима и понеком фотографијом из породичног албума - казао је Сладоје.


АНДРИЋ

НИЗОМ програма Матица обележава стогодишњицу Првог светског рата, па је рођенданска свечаност била прилика на подсећање на Иву Андрића, нобеловца и Матичиног сарадника.

- Не знам никога ко је тако писао о варкама и илузијама победа, нити знам некога ко је дао тако сложен портрет Давида после победе над Голијатом, као Иво Андрић - рекао је проф. др Јован Делић.