У ОКВИРУ ретроспективе дугометражних остварења Горана Марковића, коју Кинотека овог месеца приређује редитељу и сценаристи који је обележио југословенску и српску кинематографију, представљена je књига "Национална класа - играни филмови Горана Марковића".

Реч је о првој књизи у престижној едицији "Монографије", луксузном издању које је објавио Филмски центар Србије. Приређивач књиге, визуелна уметница Маја Медић, на више од три стотине страна, уз помоћ три стотине илустрација (црно- белих и колорних фотографија, како из Марковићевих филмова, тако и призора са снимања), страница сценарија, нацрта/скица сценографа и костимографа, кратких текстова..., сагледава импресивну каријеру нашег великог филмског аутора.

Ту су заступљени сви сегменти његовог стваралаштва, а књига почиње текстом "Структура парадокса" Мирољуба Стојановића, уредника издавачке делатности ФЦС. О сарадњи и пријатељству са Марковићем пишу Раде Шербеџија, Богдан Диклић, Мира Фурлан, Гордана Гаџић, Зоран Симјановић, Тања Бошковић, Лазар Ристовски, Снежана Никшић, Бранка Катић, Димитрије Војнов, Радослав Владић, Милош Спасојевић... Реч је о кратким текстовима, који из личне визуре ових уметника бацају драгоцено светло на Марковићево стваралаштво, његову личност, време и услове у којима су његови филмови настајали. При крају монографије, глумац Сергеј Трифуновић у тексту "Горан и ја" на врло емотиван и непосредан начин објашњава своју фасцинацију Марковићем.

Хронолошки, од "Специјалног васпитања" из 1977, до последњег остварења "Фалсификатор" из 2013, у потпуно филмском "амбијенту" који дочарава књига, видимо дела редитеља који је сарађивао са легендарним глумцима - од својих родитеља, Оливере и Радета Марковића, Бекима Фехмијуа, Павла Вуисића, до Данила Бате Стојковића, Боре Тодоровића, Драгана Гаге Николића... На почетку сваког одељка налазе се технички подаци о филму, кратки осврт Марковића, и увид "иза кулиса". Ту су и занимљиве, анегдотске изјаве његових сарадника - Љубише Самарџића, Миљена Креке Кљаковића, Славка Штимца, Војислава Брајовића, Драгана Петровићa Пелета...

Зоран Радмиловић и Оливера Марковић


КАО КРАЈ

- КАД сам видео колика је књига о мени створена, помислио сам да је крај. Има ту пуно лепих речи вредних људи, и сви треба да знају да сам режирао пишући. Писао сам много сценарија и тако унапред приређивао оно што ће се десити пред камером - истакао је Марковић, који је у уводном тексту дао одломак из своје књиге "Чешка школа не постоји", у ком се осврће на почетке и свој први аматерски филм "Пустите ме да прођем".