ОДЛАЗИМ у Грчку, у једно мало село близу Свете Горе, где имам изнајмљени атеље. До тог села стиже се само колским путем. Нема нити једне радње, чак ниједне кафанице. То ми одговара, јер не волим благодети урбаног живота. Мени је то нека врста менталног одмора, јер загађење, бука и врева велеграда за мене су прави пакао. Сваке године по три месеца проведем у Грчкој, али слике које тамо настају довршавам у Паризу."

Слике Љубомира Љубе Поповића (1934-2016) са последњег летовања остале су незавршене. Животни пут великог сликара окончан је у четвртак увече у болници "Драгиша Мишовић". Поповићу је почетком јула позлило на одмору у месту Ксеропотам у близини Атоса, одакле је хитно пребачен најпре у болницу у грчком Полигирису, а затим у Београд. Док је био на интензивној нези дозвољавао је да га посећују само чланови породице. Надао се да ће се опоравити. Нажалост, није издржао.

- Кад би Господ Бог постојао, сишао с неба и рекао: "Љубомире, био си феноменалан, поштен и исправан грађанин, од данас ћеш поново имати 20 година и живећеш још један живот", ја бих му захвалио, али то не бих прихватио. Не бих могао да живим у овом свету који више није мој. Нити га добро видим, нити га добро познајем - поручио је, у једном свом интервјуу за "Новости" велики српски сликар, спајајући, тако, на најбољи начин, своје назоре, стрепње и поглед на време у коме живимо.

Умео је Љуба да каже да нам се планета свети, да је 20. век само начео човечанство и да је овај, 21, још гори, јер човек сам сече грану на којој седи. Говорио је да техника, полако, али сигурно, уништава људско биће и његову креативност. За нову цивилизацију и нове сензибилитете - истицао је - уметност више није важна.

- Сунце нас не пита колико ће да нас греје - речи су којима је Љуба Поповић покушавао да скрене пажњу човеку колико је, у исто време, и битан, али и мали.

Дадо Ђурић,Владимир Величковић,Бранка Богавац са Поповићем

Уметник, који је данас једнако славан у Србији као у Француској, потекао је из мало познатог места код Тузле. Тамо је као дечак слушао загонетне приче о духовима, које су му распиривале машту. Све се то урезало у уметниково памћење и формирало његов свет. Касније је тај свет бојама преточио на платно.

Пред сам почетак рата са својима се преселио у Ваљево. Заволео је овај град и увек му се враћао. Причао је да је у њему научио да псује, воли жене, стрипове и филмове. Од ране младости био је заокупљен филмом, који га је још више водио у безграничне светове маште. Као гимназијалац исликавао је плакате да би добио бесплатне улазнице за биоскоп.

САХРАНА У ВАЉЕВУ ЉУБА Поповић биће сахрањен у уторак у Ваљеву или у околини града на Колубари. - Надали смо се, прижељкивали, да ће бити боље. Није дуго боловао. Био је везан за Ваљево, за Модерну галерију, у којој чувамо многа његова дела. После Љубиног одласка имаћемо велику празнину, али ћемо покушати да остваримо његове замисли - каже Душан Јовановић, директор Модерне галерије.

У Београд је отишао 1954. да се посвети сликарству. Уписао је Академију примењених уметности, али је био недовољно прилагодљив за тадашње круте школске програме, који су спутавали његову стваралачку природу. Његову дилему разрешио је професор Иван Табаковић саветом да пређе на Академију ликовне уметности, што је он и учинио. Студије је наставио у класи сликара Марка Челебоновића, који је разумео Љубину оригиналност. Пријатељство са Дадом Ђурићем и Леонидом Шејком, који су у кругу Медиале настојали да створе нови свет слике, за Поповића је било драгоцено.

Описујући Поповићеве београдске дане, бројни хроничари говоре о необичном животу који је водио. Становао је у куполи једног поткровља зграде близу железничке станице, а цела та неразумљива атмосфера, која је личила на надреалне филмове, наговестила је посебну појаву у нашој послератној уметности.

Поповић је осетио да место свом сликарству не треба да тражи у нашим просторима, па га је од 1963. нашао у Паризу. Почело је његово освајање престонице уметности. Убрзо је био примећен. Из Београда је понео један необичан и оригиналан сликарски свет поникао из наше митологије и свакодневице, који је Французима деловао као освежење.

Љуба из млађих дана, фото архива Борба

Његово сликарство оквалификовано је врло често и олако као "фантастично", али подробнијом анализом открива сву своју сложеност и дубину. Слике су испуњене чудесним нестварним бићима, очима које посматрају из прикрајка, вампирушама и андроидима који бораве у испреплетаном мноштву необичних предмета, растиња и архитектуре, заједно - а једни другима непознати.

Желео је Љуба да се на једном месту поређају све његове слике и да кроз њих посматрач види присуство бића које је живело на планети Земљи, а да се енергија, са тих слика, коју је месецима преносио на сваку од њих, с платна врати као опомена у овом милимикронском делу космоса, да људи знају да имају само један живот и да он треба да буде посвећен суштинским питањима.

НАЈВЕЋА НАГРАДА

- ОДБИЈАМ да примам награде. Одбио сам својевремено и француску Легију части, коју ми је доделио министар културе Франсоа Леотар. Моје највеће награде су што се моја слика "Месечарка" налази у највећој светској колекцији надреалистичких слика код Данијела Филипакија у Њујорку, што је мој велики формат ушао у "Историју симболизма" у издању "Ташена" и што сам први сликар са територије бивше Југославије ком је у Француској, 1970. објављена монографија. Ван памети је давати награде сликарима. Нормално је давати награде писцима, редитељима, јер то чини да буду боље примљени у народу - често је говорио Љуба Поповић.

ВУЧИЋ: ВЕЛИКИ ГУБИТАК

ПРЕДСЕДНИК Владе Србије Александар Вучић упутио је јуче телеграм саучешћа породици Поповић и Српској академији наука и уметности поводом смрти сликара Љубомира Поповића. - Упућујем изразе најдубљег саучешћа поводом смрти Љубомира Поповића, једног од наших најцењенијих савремених сликара. Његов одлазак представља велики губитак за српску културу, уметност и сликарство. Оставио је траг сликама, по којима ћемо га вечно памтити - наводи се у телеграму.

Саучешће породици Поповић упутили су и председник Србије Томислав Николић, председница Скупштине Маја Гојковић и министар културе Владан Вукосављевић.





ПРОЧИТАЈТЕ И:

Лјубине еротичне игре с платном

Лјуба Поповић: Време великих лажи и обмана

Лјуба Поповић: Није српски кукати