Лексикон најбољих екс-Ју филмова

ГОСТОВАЊЕ једног од најпознатијих критичара из региона, Ненада Полимца, који се ове године “уписао” међу добитнике Плакете Југословенске кинотеке, показало се као догађај.

Полимац је стигао из Загреба са занимљивом књигом “Лексикон Ју филма”, у којој нуди критичарски преглед култних играних филмских остварења, кључних особа и феномена који су обележили југословенску кинематографију. Књига обухвата период од првог филма социјалистичке Југославије, “Славица”, до “Глувог барута”, победника последњег југословенског фестивала у Пули 1990. године.

У овом својеврсном “времеплову” заступљени су светски значајни филмови, као што су “Скупљачи перја” Александра Саше Петровића, “Битка на Неретви” Вељка Булајића, “Валтер брани Сарајево” Хајрудина Шибе Крвавца, “Ко то тамо пева” Слободана Шијана, “Отац на службеном путу” Емира Кустирице... Ту су и прикази филмских легенди, међу које аутор убраја Живојина Жику Павловића, Бориса Дворника, Велимира Бату Живојиновића, Радета Шербеџију, Милену Дравић, Драгана Николића.... Полимац пише и о великанима из света који су играли у некадашњим југословенским продукцијама, Јулу Бринеру, Орсону Велсу, Ричарду Бартону... Тај “промет” филмских звезда био је импресиван, пре свега захваљујући некадашњим озбиљним продуцентским кућама, “Авала филму”, “Јадран филму”, “Ловћен филму”, “Триглав филму”.

Посебно место заузимају припадници “прашке школе” - Рајко Грлић, Емир Кустурица, Горан Паскаљевић, Лордан Зафрановић.

- Волим југословенски филм, наравно, не сваки. Има ту изузетних и занимљивих редитеља, а мени је лично најдражи Жика Павловић. Нисам био велики поклоник “прашке школе”, више ме је привлачио “црни талас”, а у “Лексикон” сам ставио ствари које се не могу заобићи, као и оне које се мени свиђају - изјавио је Полимац на промоцији у Музеју кинотеке.

НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ И СИСТЕМИ

ЛЕКСИКОН је објавила “Наклада љевак”, која је и дала идеју за његово настајање.

- Показало се да је у Хрватској канал Класик ТВ био један од најгледанијих, и то приказујући само старе југословенске филмове. А када је у Кинотеци у Загребу приказиван циклус партизанских филмова, није могло да се уђе од гужве - изјавио је Полимац, истучући да за књигу о пост-Ју филму вероватно не би било ширег интересовања.

- То су данас доста различите кинематографије. Аутори који су до распада бивше државе били стубови културе отишли су у други план, а дошле су нове генерације и направиле нове системе.