Песмом чувају српски језик

М. С.

11. 05. 2016. у 07:10

Одржана поетска смотра за најмлађе у манастирском комплексу Лешок код Тетова. Ђаци бранили право на очување матерњег језика стиховима о пролећу

Песмом чувају српски језик

СКОПЉЕ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

ДВОДНЕВНА дечја песничка смотра "Пишемо и стварамо на српском језику", у организацији Удружењa Срба и Македонаца КУД "Бранко Чајка" из Тетова, окупила је протеклог викенда у манастирском комплексу Св. Атанасиј, у селу Лешок, тридесетак школараца из Македоније.

У условима снажне асимилације српског народа у овој земљи, где је редовно образовање деце на српском и поред законских могућности, практично сведено на симболику, (укупно око 190 основаца у само три школе), манифестација у Духовно-културном центру "Кирил Пејчиновић", одраз је настојања српске заједнице да очува матерњи језик. Наиме, у оближњем Тетову, као и у Скопљу, Куманову, Битољу... у школама нема наставе на српском језику.

- Четврти пут, уз велику помоћ "Споне", Српског културно-информативног центра у Македонији организујемо ову манифестацију на којој учествују деца која уче на српском језику, али и већи део основаца из школа где је настава на македонском језику - каже за "Новости" Соња Андонов, председница Удружења из Тетова.

Млади песници имали су заједничку тему - "Пролеће". Својим стиховима на њу су одговорили основци из школа из Тетова, Кучевишта, Табановца и Чучер Сандева. Учесници манифестације били су и полазници факултативне наставе на српском Центра "Спона" из Скопља.

Посебан део програма био је посвећен дружењу са песницима за децу, међу којима је био и гост из Србије Власта Ценић. Он се представио са неколико својих песмама, а учесницима скупа посебан утисак су оставиле песме на изворном језику његовог завичаја југа Србије: "Дедина кућа" и "Бате ће се жени".

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ

У СКЛОПУ манифестације у Лешоку одржана је литерарна радионица "Мој и твој језик", о сличностима и разликама између српског и македонског језика, коју је водила Нена Ристић Костовска, професорка српског језика у Центру "Спона" у Скопљу. Веома сликовито, кроз примере из говора "школе и живота", на радионици су обрађиване језичке варијације тих сличности и разлика, које често деци стварају сметњу, или привид (не)познавања српског, односно македонског језика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Јабре

11.05.2016. 09:09

Невероватно како се Срби лако асимилирају као да немамо сопствену културу, Албанци су и после 400 година у Италији очували језик и обичаје ...

Tako je to

11.05.2016. 22:18

@Јабре - Nisu oni to uradili zato što su pametni nego zato što od Italijana u masi nisu prihvaćeni, pa su bili osudjeni na suživot samo sa njihovim zemljacima. Srbin gde se pojavi bude prihvaćen, pa prijateljski prihvaćen od nove sredine u nju se ulije, što prirodno odvede u asimilaciju sa novom sredinom gde postane njen sastavni deo. Ako se još sklopi i brak sa domorodnima i deca dodju na svet, onda će samo prezime budućim pokolenjima ostati putokaz u nacionalnu prošlost. Bolna istina za Srbiju.

Galla

12.05.2016. 08:38

@Јабре - Mi Srbi imamo kolektivni kompleks nize vrednosti u odnosu na zapad. cast izuzecima.