Патријарх Иринеј отворио изложбу СПЦ и руска емиграција

М. А. К.

четвртак, 31. 03. 2016. у 21:15

Патријарх Иринеј отворио изложбу СПЦ и руска емиграција

Фото А. Стевановић

У Дому Војске представљен 121 експонат - документи, фотографије, плакати, новине, који сведоче о времену када се, склањајући се од револуције, на овим просторима населило 40.000 Руса

ИСТОРИЈСКЕ везе Русије и Србије нису само везе два пријатељска народа, јер смо ми једнокрва и једноверна словенска браћа. Руски народ нам је помагао увек када смо били у најтежим приликама, и на томе им морамо увек бити захвални и одржавати те братске везе. Ми Срби имамо ту ману да заборављамо, често и оно што се тиче наше коже, али као што не смемо да заборавимо оно што се десило са нашим народом, тако никада не смемо да заборавимо и оно што је руски народ учинио за нас, своју браћу словенску.

Патријарх српски Иринеј овим речима у четвртак је отворио изложбу "Српска православна црква и руска емиграција (1920-1940)" у Свечаној сали Дома Војске Србије. Отварању поставке, настала из сарадње Архива СПЦ и Медија центра "Одбрана", присуствовао је и руски амбасадор Александар Чепурин.

У малој сали галерије Дома Војске представљен је 121 експонат - документи, фотографије, плакати, новине, који сведоче о времену када се, склањајући се од буре револуције, на овим просторима населило 40.000 Руса, а међу њима је било свештеника и црквених великодостојника. Изложена грађа из Архива СПЦ посвећена је 80. годишњици упокојења митрополита кијевског и галицког и предстојатеља Руске православне заграничне цркве Антонија Храповицког (1863-1936).

- Руска емиграција на Балкану представља историјски феномен који последњих деценија све више привлачи пажњу историчара - истакао је аутор изложбе и каталога, директор Архива СПЦ Радован Пилиповић. - Руска емиграција, свештенство, богослови и верници донели су православним Србима своју особиту побожност, вековима освештану и обичајима потврђену. Та специфична "руска душа" уткала се у живот уједињене и обновљене Српске патријаршије у 20. веку, потврдивши још једном да су српско-руске црквене везе нераскидиве и потврђене у тешким временима за оба народа.

Говорећи о великом утицају, који је руска емиграција имала на развој наше културе, образовања и друштва, директор МЦ "Одбрана", пуковник Стевица С. Карапанџин, подсетио је како су овде живели потомци Суворова, Пушкина и Љермонтова, а нашу средину богатили и уздизали многобројни академици, архитекте, лекари, војни стручњаци.


ВАРНАВА ПОКРОВИТЕЉ ИЗБЕГЛИЦА

ПАТРИЈАРХ српски Варнава био је прави покровитељ руске црквене емиграције и руских избеглица - подсетио је Пилиповић. - Положај руске цркве у целини га је погађао, а његова посредничка улога у мирењу црквених представника руског зарубежја била је искрена и добронамерна. Такође, и прогони у Совјетском Савезу били су предмет првог патријарховог обраћања српској пастви, о Божићу 1930. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације