ЗБОРНИК радова са округлог стола "Српски језик данас и вуковска језичка парадигма" одржаног у Филолошкој гимназији прошле године представљен је јуче у Српској књижевној задрузи.

Да је Вук, уз најмлађег сина Стефана Немање, најзначајнија личност у културној и не само културној историји Срба, истакао је академик Слободан Реметић. Великан из Тршића је, према његовим речима, неисцрпна тема, а за његово колосално дело везане су, као ни за кога у повесници његовог народа, једнострана уопштавања.

- Нико се данас неће спорити са судом да се историја поиграла с коначним резултатом сјајног Вуковог подухвата, изведеног, разуме се, за потребе српског народа и његове културе. Данас је јасно како и зашто прихватање вуковског језичког модела представља "најјачи политички потез који је грађански Загреб икада повукао" - истиче Реметић у свом раду "Вукова реформа и двоизговорност и двоисписност (прошлост, садашњост и перспективе)".

Тим чином, додаје овај аутор, ми смо се, вољом других, нашли у стогодишњем "питонском загрљају" браће "западнога закона", народа другачије прошлости, културе, духовности и политичких амбиција, чији су челници туђи труд маестрално искористили у окупљању углавном свих католика штокаваца у хрватску нацију:

- Историја се постарала да ми данас, и по речима страних лингвиста, на простору између Македоније и Бугарске, на југоистоку, и Словеније, на северозападу, имамо један лингвистички језик и више "политичких језика", чиме се стигло до "полиглосије" непознате остатку Земљиног шара, настале простим преименовањем српског језика.


ДОМИНИРА ЛАТИНИЦА

ДАНАС у српском "јавном језику" доминира латиница... Наметање југословенске културне матрице, која је од стране Западне Европе увек подразумевала хрватску културу као доминантну и српску као потчињену у оквиру задатог модела, спроводи се и данас, не само уочљивим форсирањем латинице, већ све чешће и типом правописа који се спроводи у оквиру дела штампаних "српском латиницом". Тако на мала врата у српски правопис улази писање страних властитих имена у оригиналном графијско-ортографском руху, што је већ дуже време одомаћено код Хрвата - каже Александар Милановић у свом раду.