ДУШАН СТОЈКОВИЋ (Младеновац)


1. "ЛОВ НА ВИСОРАВНИ", Мирољуб Милановић (УКС Браничевско-стишка књижевна заједница, Библиотека "Србољуб Митић")
2. "ДНЕВНИК ЧИТАОЦА", Милан Р. Симић ("Агора")
3. "СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА", Зоран М. Мандић ("Заветине")
4. "О ПАСТИРУ И КАМЕНУ СА СЕДАМ ОЧИЈУ", Селимир Радуловић ("Прометеј")
5. "АМ", Љиљана Стајић ("Арка")
Роман М. Милановића, у славној домановићевској традицији, симболички игрив, критички озбиљан, сатиричан на најбољи могући начин, слика је диктатора уопште, а у њима, хвала богу, никада оскудевали нисмо. Књигу М. Р. Симића чине мини-есеји о страним писцима о којима аутор пише не из морања већ из хтења. Он има особен канон светских (једнако, и српских) писаца. Његови есеји траже да буду изговорени. З. М. Мандић у својој књизи једнако успешно као и пре, показује како га никакве границе које постоје између књижевних родова и жанрова ни на шта не обавезују. У његовим песмама много је, поред еминентно лирског, наративног, драмског, есејистичког... Промишљање које је у њиховом срцу могли бисмо условно одредити као мисао којом се опевано осећа.

С. Радуловић је песник који успева, у разгранатим песмама/поемама библијско, којим се инспирише, да досегне. Његова последња збирка прави је стваралачки ехо и оних које је у првој половини прошлог века испевао Сен-Џон Перс. Духовна лирика највишег реда. Збирка Љ. Стејић је свакако једно од најпријатнијих изненађења које се у нашој савременој поезији збило. Песникиња пише само онда када јој сама песма води руку, бруси и цизелира написано. Иако у њеним стиховима нема много светлог, озарени дубином њихове мудрости, бивамо окупани светлошћу коју само одистинска поезија може да нам подари.

ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ (Београд)


1. "АНЂЕО АТЕНТАТА", Светислав Басара ("Лагуна")
2. LA SANS PAREILLE, Милисав Савић ("Агора")
3. "АТАКА НА ИТАКУ", Мирко Демић ("Агора")
4. "РАЈСКА ВРАТА", Љубица Арсић ("Лагуна")
5. "ЦРВЕНИ ПРЕСЕК", Лаура Барна ("Службени гласник")
Басара у новом роману конституише глас наратора Ф. Фердинанда из постморталног оностраног статуса. Аутор наставља циничну, духовиту, луцидну и субверзивну игру с историјом, релативизујући је кроз бурлеску, оксиморон и пандемонијум догађаја. Роман М. Савића садржи сву заводљивост ране "стварносне прозе", однос сна и еротике, декомпоновану и умрежену нарацију, али и нове стваралачке димензије. Динамична смена докумената и имагинативних исказа у вези с најновијом српском историјом, формално и суштински, чине овај роман "промискуитетним" делом. Структурно-временска дупла експозиција завичаја у прози М. Демића спаја последњи рат у Хрватској и најчувенији топоним у светској књижевности - Итаку. Аутор семантички сугерише неизречено питање - да ли је Одисеј (човек, ратник, лидер) заборавио (искористио, убио) свој завичај? Љ. Арсић користи технику пронађеног рукописа (таблета) као криптотекст за дешифровање прошлости и прустовску поетику мириса за рафинирану евокацију приче о Фиренци, породичним односима и (не)комуникативности у љубави. Слика Л. Барне у форми књиге сублимише уметнички однос литературе, математике и сликарства. Спаја их дијахронијска нит - цртеж српског импресионисте Косте Милићевића "Видо, острво смрти". Простором антикварне библиотеке ауторка синтетише, а потом деконструише наративну мрежу о љубавима и упоредним стварностима четири ововремена лика из старог Београда.

НЕНАД ШАПОЊА (Нови Сад)


1. "ЗЕМЉА РАВНА, ЉУДИ СЛУЧАЈНИ", Драшко Ређеп ("Сајнос")
2. "ИРЕАЛИСТИЧКО ДОБА", Стојан Ђорђић ("Службени гласник")
3. "НЕОЧЕКИВАНИ ПЕСНИЦИ", Васа Павковић (Завод за културу Војводине)
4. "СВЕТЛО ИЗ ОЧЕВЕ КОЛИБЕ", Селимир Радуловић ("Досије")
5. "ГОДИНА БУНТА", Ђорђе Сибиновић (Мултинационални фонд културе)
Као и ранијих година, ни ове нећу гласати за књиге чији сам био уредник. Реч је о роману La Sans Pareille ("Неупоредива") Милисава Савића. Као што нећу гласати ни за изузетне романе какви се данас ретко пишу, попут "Изложбе" Миодрага Кајтеза и "И ноћ се увукла у његово срце" Ђорђа Писарева.

Књига Д. Ређепа садржи огледе о љубави и нестајању. Истовремено, то је убојита и лековита књига, мегаесеј који сумира протекли век. Дело С. Ђорђића пак покушај је књижевноисторијски да се прецизно сагледа српска књижевност у распону од 1990 до 2010. године. С. Радуловић посматра слично књижевно време, али додатно осенчено и кроз религиозне и геополитичке наочари. Из истог времена су и јунаци књиге В. Павковића (Воја Деспотов, Јудита Шалго, Вујица Решин Туцић и Петру Крду), писане трагом знамените Деспотовљеве есејистичке књиге "Неочекивани човек". Књига Ђ. Сибиновића, таксативно и прецизно, сасвим убрзано, из овог дана такорећи, сведочи о 52 феномена који уоквирују наше данашње животе. Живимо и читамо, дакле, упркос свему!

ВАЛЕНТИНА ХАМОВИЋ (Београд)


1. "РЕПУБЛИКА ЋОПИЋ", Вуле Журић ("Службени гласник")
2. "ПОСТЕЉИЦА", Оливера Недељковић (Културни центар Новог Сада)
3. "РАСПРАВА О ГАТАЛИЦИ", Петар Пијановић (КОВ)
4. "У ДОСИТЕЈЕВОМ КРУГУ", Персида Лазаревић ди Ђакомо (Задужбина Доситеј Обрадовић)
5. "РЕЧ ПОСЛЕ", Саша Радојчић (НБ "Стефан Првовенчани")
На фону поетике једног од најомиљенијих писаца српске књижевности, В. Журић реконструише биографске чињенице, анегдоте и непознате детаље из живота Бранка Ћопића, уграђујући их у фикцију проткану духовитим и сликовитим приповедањем. Књига лирске прозе О. Недељковић својеврсни је дневник материнства у коме ауторка, меко и етерично, покушава да дешифрује тајну рађања и рођења из угла досад непознатог српској књижевности. П. Пијановић обогаћује српску књижевну критику још једном књигом огледа, овај пут покушавајући да целовито сагледа опус Александра Гаталице кроз анализу иманентних својстава и сагледавање његовог места у контексту савремене српске прозе. П. Л. ди Ђакомо се бави једним сегментом Доситејевог живота и времена - његовим боравком у Енглеској 1785. и сусретом са тзв. шкотским просветитељством - покушавајући да сагледа последице тога путовања унутар нашег културног простора. Песник С. Радојчић пише о поезији и песницима - унутар ове књиге налазе се критички осврти посвећени савременим српским песницима у којима се константно промишља питање смислотворности поезије.