РАСКРШЋА спајају и раздвајају. Она су места где се путеви укрштају, састају и растају. Она представљају бриге и страхове у вези са преузимањем одлука у тренуцима који означавају прекретнице у животу. Ово за "Новости" каже Мила Гвардиол, београдска сликарка чија је изложба "Раскршћа" у току у Галерији УЛУС у Кнез Михаиловој.

- На раскршћу нас увек чека вечита дилема како одабрати прави пут - објашњава награђивана уметница која се двадесетак пута представила самосталним поставкама, а учествовала је и на 150 групних изложби у земљи и иностранству. - Сваки правац води наш живот у одређеном смеру. Нека раскршћа имају путоказе, али не и ова животна. За многе она значе заступање онога у шта се верује, чак иако се не зна шта се налази на крају одабраног пута.

Пре Београда, њена "Раскршћа" видела је публика у Пули и Новом Саду, а у овим различитим културним срединама, другачије се реаговало на њене апстракте композиције великих димензија:

- Београдска публика је пуна знатижеље и питања о настанку и начину изведбе слика, док су пулски посетиоци изложбу доживљавали као нахнуће и позив на сарадњу - прича Мила Гвардиол. - Пулски уметници су ми на затварању, надахнути "Раскршћима", направили перформанс "Мапирање пулских раскрижја" у коме су и мене ангажовали као учесника.

Геометријска апстракција је поље ликовног изражавања у коме истражује Мила Гвардиол. - Наравно да мој дуготрајни рад и дружење са сликама подразумева прибежиште од свакодневице, али ово је и мој вид изражавања, којим се бавим већ десет година.

Један део истраживања Миле Гвардиол резултирао је докторатом на тему дигиталне уметности.

- Нове технологије су још један вид изражавања и оне као такве оплемењују креативност. Сматрам да је битна идеја и крајњи продукт, а не начин и материјал. Старија генерација уметника и публике још тешко, и са неком дозом нелагодности и бојазни прилазе новим технологијама, али и то се полако мења - закључује саговорница чија се изложба затвара 9. фебруара.