ПЕСНИК, академик Љубомир Симовић добитник је пете књижевне награде "Извиискра Његошева", а име лауреата проглашено је у четвртак у Народном позоришту.

Награда коју бијенално додељују Епархија будимљанско-никшићка и компанија "Мона", а коју чине повеља, плакета и новчани износ, Симовићу ће бити традиционално уручена уочи Дана Светог Василија Острошког у Никшићу.

Својим доласком на свечаност, поштовање Симовићевом делу и престижној награди указали су ранији добитници Рајко Петров Ного и митрополит Амфилохије, амбасадор Русије Александар Чепурин, Љубивоје Ршумовић, Радомир Андрић и многобројни гости.

- Оно што увек морамо узимати у обзир то је да су Његошу у коме је Исидора Секулић видела песника васионских аспирација, око руку, ногу и крила били везани ланци владара, који су га из тих његових васионских аспирација принудно приземљивали на тло историје једног малог и одасвуд и споља и изнутра угроженог народа. Међутим, можда су управо та приземљења чинила његово дело драматичнијим и садржајнијим и можда су му управо она обезбеђивала продужену актуелност - рекао је Симовић у захвалној беседи.

Питање: "Шта је човек?", по његовим речима, основно је питање пред којим се налази Његош и понавља се у најразличитијим ситуацијама и контекстима:

- Шта је човек у односу на Бога, свемир, нацију и народ, националне митове, религију, историју, политику и коначно на самога себе. Одговори на ово питање крећу се у највећим распонима који ће се у "Лучи микрокозма" сажети у цигло три стиха: "Злоћа, завист, адско наследије, ово чојка ниже скота ставља, ум га опет с бесмртнима равни". Докази и за једно и за друго непрекидно се смењују на Његошевим страницама.

Овај песник, истакао је Симовић, говорио је и о нашем карактеру и менталитету, о неслози:

- Пре Његоша то зло је видео и на њега указао још Доситеј када је упозоравао: "Србија, Босна и Ерцеговина избавиће се с временом од Турака и олободити, али ако народ у овим земљама не почне отресати сујеверје и не искорени мрзост за закон, они ће сами себи бити Турци и мучитељи". Не, дакле, само неслогу - и Доситеј и Његош ће видети још једно највеће зло. Доситеј је казао: "мрзост за закон" а Његош ће закључити: "Рођени смо у бесудну земљу". На неслогу ће нам указивати и Стерија и Змај и Лаза Костић. Овај горки лајтмотив се наставља кроз целу нашу историју и поезију све до данашњих дана. Као да никад нисмо читали ни Доситеја ни Стерију ни Његоша ни Змаја ни Лазу, као да никад нисмо читали никога.