МОГУЋНОСТ да Милић од Мачве у Београду добије галерију, више од 15 година након што се населио у пејзаже вечности, делује једнако недостижно као и балвани који лете небом на његовим платнима. Залуд је био уметников залог - вредна колекција од 64 слике, која је, упркос неколико покушаја породице да је преда градским властима, још "заточеник" Милићеве "Куле од седам ветрова" на Звездари. Питање: хоће ли се икада пред Београђанима наћи стална поставка овог сликара, засада остаје без одговора.

На уговор који је Милић Станковић, познатији као Милић од Мачве, склопио са Градом Београдом 6. јула 1977. године, а којим престоници оставља своје 64 слике, данас су сви заборавили. У Скупштини града кажу: "Никад чули", али су заинтересовани за платна и отварање галерије овог познатог сликара.

У име Извршног савета Скупштине града, уговор са уметником је потписао Миљенко Зрелец. Град се обавезао да, у замену за слике, обезбеди Милићу плац на Звездари за кућу и атеље, на локацији која је урбанистичким планом предвиђена за изградњу сликарских атељеа и да комунално уреди грађевинско земљиште.

Такође се обавезао да ће, у накнадно утврђеном року, у ужем центру Београда отворити галерију, која ће носити име овог сликара, да ће сносити све трошкове њеног одржавања и рада, као и трошкове осигурања слика. Обавезао се да ће о свом трошку издати и каталог слика.

МОСКВА КОЛИКО је држава незаинтересована за драгоцена платна показује и случај више слика које после Милићеве изложбе, крајем деведесетих, у Москви, никада нису враћене у земљу. Наследници Милића од Мачве су у августу 2002. затражили од Амбасаде СРЈ, тачније конзула Зорана Ђуришића, повраћај слика. Ни од тога до данас није било ништа.

До отварања галерије, слике ће чувати сам сликар, како се наводи "као добар домаћин", у свом атељеу. Милић од Мачве се, пак, обавезује да платна неће позајмљивати, замењивати, залагати или на неки други начин отуђити. Приликом склапања уговора са градом, сликар је приложио и списак на коме су прецизно наведени називи дела које је поклонио.

Двадесет дана касније урађен је допунски уговор којим се прецизира да ће Милић добити плац од 2.000 квадрата. На њему је изградио своју чувену "Кулу на седам ветрова", у српско-моравском грађанском стилу, коју је сам пројектовао. Пројектовао је, такође, и још две ветровите куле - Радованову, у Мачви, и "Милићеву стихару" на Палисаду, на Златибору.

На плацу на Звездари и данас се налази сликарев атеље, радионица и стан, све сазидано са уредном грађевинском и употребном дозволом. Изградња је одобрена решењем од 19. априла 1978, а дозвола Секретаријата за комунално-стамбене послове општине Звездара издата је 10. децембра 1982. Након тога, Комитет за комунално-стамбене и грађевинске послове издаје и употребну дозволу.

Милић од Мачве умро је 2000, а да се Град до данас није потрудио да дође до слика које му припадају! Пошто се нико није оглашавао, сликареви наследници обратили су се Граду 23. марта 2007, када је већ завршена оставинска расправа. Понудили су градским оцима на продају Кулу на седам ветрова, све са аутентичним сликаревим намештајем и покућством. Идеја је била да Град ту направи обећану галерију. Одговор им, међутим, никада није стигао.

Слике и дан-данас стоје у звездарској Кули, сада већ прилично оронулој, у условима који су далеко од пожељних за чување уметничких дела. Како сазнајемо, у кули има влаге, па се подигао паркет у приземљу.


НАСЛЕДНИЦЕ ЧЕКАЈУ

КАКО су "Новости" успеле да сазнају, породица сликара се неће оглашавати све док од градских власти не добије позив на договор о реализацији легата. Међу Милићевим наследницима су његова трећа супруга Данка Станковић и њихова ћерка Јелена, Симонида и Теодора Станковић (ћерке из другог брака), док је његову покојну ћерку Одету наследила њена мајка, прва сликарева супруга Стојанка Оробабић.


Кључ од куле је код сликареве последње жене Данке Станковић, која плаћа и чувара