ДУХОВНОГ оца у историји уметности никада нисам имао, па сам га зато измислио! Ово каже академик Душан Оташевић, најављујући отварање своје приступне изложбе (као редовног члана), вечерас у 19 часова у Галерији САНУ и то управо са делима тог "имагинарног претка" - Илије Димића (1901-1938).

- Илија Димић је све оно што ја нисам, јер сам потомак који заостаје за својим духовним оцем - нашалио се Оташевић на јучерашњој конференцији за штампу.

Са овим сликаром, вајаром, ваздухопловцем, следбеником руске аванграде и Баухауса, страдалим у грађанском рату у Шпанији, нашу ликовну сцену Оташевић је упознао још 1990. Пројектом "Невидљиви човек" у тадашњој галерији "Себастијан", направио је прави "каламбур", представљајући Димића (чију је биографију измаштао са филмским сценаристом Бранком Вучићевићем, а слике и конструкције сам "реализовао или реконструисао") као заборављеног српског модернисту.

Како је тада Оташевић као аутор био "сакривен", у последњем моменту је спречено да један ликовни критичар објави "велико откриће":

- Није се у заблуди нашао само тај критичар, већ је звао и управник Ваздухопловног музеја да пита где смо пронашли податке о Димићу, јер га они нису имали регистрованог као пилота - присетио се Оташевић. - На овој изложби наћи ће се и нови радови, који нису били "пронађени" у време прве поставке.