Бисерка Цвејић поклањаће плакету најбољим студентима на ФМУ

Миљана КРАЉ

недеља, 29. 11. 2015. у 12:15

Бисерка Цвејић поклањаће плакету најбољим студентима на ФМУ

Бисерка Цвејић и вајар Милан Кличковић / Фото: М. АНЂЕЛА

Наша оперска дива најбољим студентима соло певања поклањаће плакету, рад вајара Милана Кличковића. И у 92. години ученике прати на клавиру и преко "Скајпа", а у биоскопу гледа преносе из оперских кућа

ЦЕЛОГА живота Бисерка Цвејић помагала је, како нам каже, коме год је могла. Дива светских оперских сцена, која је као несебични професор однеговала читав врт певачких звезда, наставља да дарује: најбољим студентима Факултета музичке уметности наумила је да сваке године додељује плакете, уз симболичан новчани износ.

Београдски вајар Милан Кличковић, осмислио је да на овој рељефној повељи (одливена и обрађена у ливници "Браћа Јеремић"), уз факсимил потписа наше диве, буде и дијамант у пламену. Ватра симболише Бисеркину страст ка певању и музици, а дијамант педагошку упорност, да сваки глас избруси до пунога сјаја, објашњава нам Кличковић у дому наше уметнице на Сењаку.

Расположена и ведра, са шеретском искром у очима, деведесетдвогодишња професорка прича како јој никад ништа није било тешко да учини да би охрабрила стасавање младих талената. Сада је савладала и модерне технологије, да би преко "Скајпа", била у контакту са својим некадашњим студентима расутим широм планете:

- Баш на славу Цвејића, Ђурђицу, мој ученик Жељко Лучић певао је стоту представу у Метрополитену - каже са нескривеним поносом и топлином Бисерка, која је 2006. присуствовала његовом дебитантском наступу свог баритона у њујоршкој оперској кући. Млади баритон је тада певао у Понкијелијевој "Ђоконди", а насловном улогом у том делу, његова професорка је својевремено "затворила" стару и "отворила" обновљену зграду Мета.

Захваљујући "Скајпу" редовно виђа и своју Милену Китић и радује се одрастању њеног сина. У контакту је и са Иреном Зарић и Борисом Трајановим из Скопља, истиче педагошке успехе Снежане Стаменковић у Немачкој... Под њеним будним оком у Београду су Никола Китановски и Софија Пижурица. Прати са пажњом како напредују сви они са којима је радила.

Усхити је, каже, и данас када у неком младом бићу открије тај "дар од Бога". Јер, глас је јединствен инструмент:

- Веома је осетљив и зависи много од емоција певача, а нежан је и здравствено, мора да се пази и негује - уверава нас дива, која напомиње да је имала срећу да живот проведе са медицинским стручњаком за глас, доктором Душаном Цвејићем, који је у Београду формирао фонијатрију. - На Музичкој академији некако нас је "спојио" наш професор Јосип Пријавец. Душан је био и одличан певач, пре мене је добио ангажман у Паризу, али се, ипак, определио за медицину. Рекао ми је: "Ти ћеш бити певач, а ја лекар". Своје певачко знање користио је у медицинске сврхе, а знао је и да запева на стручним конгресима.

Из свог богатог педагошког искуства закључила је, објашњава, да је на путу од талента до врхунских постигнућа, најбитније оно што највише недостаје нашем времену - стрпљење:

- Сви хоће брз успех, а то је, када је певање у питању немогуће - изричита је Бисерка Цвејић. - Ни дете не прохода одмах: прво пузи, па прави несигурне кораке, тек онда трчи. Мора се напредовати корак по корак.

С друге стране, када је у питању соло певање, наш систем музичког образовања (преузет после Другог светског рата из СССР-а), према њеном мишљењу је одавно застарео. Средња музичка школа траје четири године, што је сматра предуго за певаче. Управо је несклад између отегнутог школовања и очекивања прераног успеха, оно где млади најчешће упадају у замку, каже саговорница:

- Увек сам пазила када ми дођу ђаци, шта ћу рећи родитељима и најчешће саветовала да се деца и додатно образују, да стекну још неко знање и звање. Сматрала сам то одговорним, јер бити певач, без обзира на то о каквом се дару ради, је занимање које носи многе ризике.

Када је наилазила на истински даровите, оне чије ће гласове брусити попут дијаманата, и поред узбуђења, успевала је и сама да буде стрпљива. Одлазила би на њихове наступе, такмичења, подстицала их својим коментарима и чекала да се определе за заједнички рад. Жеља да талентима прокрчи пут је ни данас не напушта, па одатле и идеја да награђује најбоље студенте.

* Примадона преко "Скајпа" у контакту са студентима расутим широм планете

Не напушта је ни радозналост, потреба да буде у току са временом, али и актуелностима у својој професији. Иако путује мање него раније, одлази у биоскоп "Синеплекс", да прати директне преносе из великих опеских кућа. Живост са којом то коментарише, као и опаске на нашу свакодневицу, наслућују ону снагу и радост са којом је ова рођена Далматинка, пре скоро седам деценија, из Белгије, без пасоша, као "слепи путник" дошла у Југославију, у Београд... И ту остала.

БИСЕРНА КАРИЈЕРА

У БЕЧКОЈ опери, Метрополитену, Скали у Милану, на сценама у Минхену, Берлину, Барселони, Напуљу, Верони, Москви, Лондону, Токију, Буенос Ајресу...али и матичном, београдском Народном позоришту, Бисерка Цвејић отпевала је 77 мецосопранских улога у 1.800 представа. Делила је сцену са Зинком Кунц, сарађивала са највећим диригентима 20. века - Хербертом фон Карајаном и Куртом Адлером. За педагошки рад, прошле године добила је награду "Доситеј Обрадовић".

МУЗИЧКА СКУЛПТУРА

ВАЈАР Милан Кличковић је нашој великој уметници посветио и своју "Музичку скулптуру". На гала прослави 90. рођендана Бисерке Цвејић, ово дело било је постављено у холу Народног позоришта.

- Средња музичка школа у Руми заинтересована је да се ова скулптура одлије и да у част наше примадоне трајно остане код њих - објашњава Кличковић, напомињући да је Бисерка својевремно редовно посећивала музичка такмичења која су се одржавала у Руми. - Они тренутно траже спонзора, како би ливница "Браћа Јеремић" могла да почне са реализацијом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације