Вук је Србију одвео у Европу

Б. Ђ.

петак, 02. 10. 2015. у 14:00

Вук је Србију одвео у Европу
Монографија Милована Витезовића о творцу нашег књижевног језика. Патријарх Иринеј: Битка за правопис траје и данас

ВУКА Караџића поимам и као човека и као народ. Уздам се да сам овом монографијом дао Вуков, али и карактер народа, њихове биографије и суочио нас са временом своје обнове, да не бисмо потрошили узалуд оно што смо стекли. Циљ ми је био да се његова величина и значај потпуно разумеју и самим листањем књиге. Доситеј је прошао Европу рационализма и класицизма и донео је у Србију, а Вук је одавде однео Србију у Европу - рекао је у четвртак Милован Витезовић, представљајући своју монографију "Вук наш насушни", у издању "Православне речи", у препуној Свечаној сали Дома војске.

Објављена у сусрет обележавању 230 година од рођења Вука Стефановића Караџића и поводом 150 година од његове смрти, монографија је богато илустрована сликама и фотографијама и на 503 странице читаоца упознаје са Вуковом величином, знањем о њему и његовом времену.

Присутнима се обратио патријарх Иринеј, рекавши да је 19. век српском народу донео много великих и значајних догађаја, пре свега национално ослобођење од тешког турског ропства и извојевану велику битку да се поврати слобода и име српске историје и државе. Тај век, додао је патријарх, дао нам је и две велике личности - Вука и Његоша:

- Вук је сакупио народне песме које су одржавале српски народ, говорећи му о бившој слави, погаженој од стране Турака Османлија. То је било друго српско јеванђеље нашег народа. Његово друго велико дело је то што је први објавио превод Новог завета.

Нама остаје, закључио је патријарх Иринеј, да не заборавимо оно што је најважније у Вуковом делу - народне песме:

- Нажалост, оне се заборављају, све су мање у програмима школа. Остаје нам да не заборавимо и писмо, правопис његов, али и то је данас веома угрожено. Прођимо кроз Београд и погледајмо само фирме. Нека апотека или пекара носи српски наслов, све је друго на туђем правопису. Није чудо што је то чињеница код нашега народа који је ван отаџбине, али је чудно што се то дешава овде у Србији, у нашем престоном граду. Битка коју је Вук некада водио за правопис остаје и нама данас.

Да је у питању једна од најлепших књига о творцу српског књижевног језика, "о ономе чији лик знају и сви неписмени Срби у последња два века", нагласио је професор Вељко Брборић:

- Вук је наше национално обележје. Уз Светог Саву и Његоша чини свето тројство српске културе. Целога живота жртвовао се за националну ствар.

Србија у почетку није баш волела Вука, додао је Брборић. Било је свакаквих забрана, отпор Вуковој реформи трајао је пола века, али је он добро знао шта значи образовање и култура.

- Вреди се упитати куда данас културно и образовно идемо, да можда не срљамо када смо образовање и културу склонили на маргину, а медијски атакујемо на сваку пристојну памет, оним што није ни култура ни образовање. Однос према култури и образовању је као однос сетве и жетве. Не можемо жети само оно што је сејао Вук. Морамо понешто и сами засадити. Вук нас је учио саборима а не поделама. Од Вука се и данас има шта учити - рекао је Брборић.

О Вуку и Витезовићу говорили су и професор Војислав Јелић, Небојша Брадић и директор "Православне речи" Зоран Гутовић.


ПРАВО ЛИЦЕ СРБИЈЕ

- ЗАХВАЉУЈУЋИ Вуку имали смо основе да кренемо у духовни обрачун са онима који су од нас хтели да направе рају, а раја не прави историју него служи историји. Данас неко опет хоће од нас да направи духовну рају и ова књига је зато насушна. Већег европејца од Вука нећете наћи, а био је увек са фесом. Зашто га је носио? Упућивао је да је његова земља још увек под тим фесом. Није пристајао да његов народ буде раја, него је говорио Европи да је српски народ европејски, који само по принуди мора да држи фес. Суштина је оно што им је у својим књигама показао, што је опчинило Гетеа, браћу Грим, оно чиме су открили право лице нашег народа - рекао је Никола Кусовац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације