У јучерашњем броју нашег листа објавили смо реаговање Министарства културе и информисања на оштро негодовање Радомира Андрића, председника УКС, што у делегацији српских писаца на Сајму књига у Москви нема ниједног члана овог удружења већ су сви из Српског књижевног друштва и ПЕН центра. Тим поводом новим реаговањем огласио се Андрић писмом упућеним нашем листу.

Саопштење Министарства председник УКС оцењује као замену теза:

- Из Министарства су нам дали доста савета како би по њима требало да се "професионално" понашамо и да не губимо из вида "струку којом се бавимо". Хвала им на саветима и верујемо да нећемо изневерити добијена упутства! Заиста, није од нас "лепо" што реагујемо на извесне појаве и догађаје који се из године у годину понављају, када је реч о финансирању у овом случају књижевних програма. Отуда би требало да не подижемо глас и да захвално прихватимо милостињу оних, народски речено, код којих је кеса и како они мисле њихова, а не репрезентативних удружења и уметника чије је стварање уграђено у темеље националне културе.

Одавно је знано, подсећа Андрић, да се УКС залаже за сарадњу са свим књижевним удружењима, свакако и са СКД у чијим се редовима налази доста писаца који су и чланови УКС.

- Али, гле чуда, ми смо незадовољни и незахвални не само расподелом средстава, већ у првом реду односом надлежног министарства према УКС које ове године обележава 110 година рада и постојања. Чини нам се да ово њихово саопштење делује лицемерно када кажу да се ми међусобом договарамо са другим књижевним удружењима о заједничким програмима. Ми смо то чинили и чинимо и сада, али у пракси догађа се нешто друго потпомогнуто и саветима из Министарства културе.

Према Андрићевим речима, чланови УКС ниједног тренутка не стављају у први план новац знајући да је време тешко али су средства неопходна за реализацију значајних пројеката као што су Београдски међународни сусрет писаца, издавање "Књижевних новина", одржавање трибине Француска 7, додељивања награда "Милан Ракић" и "Матићев шал" као и за афирмацију младих писаца и на непрестано указивање на великане књижевне речи у Србији.

- У сваком случају, ми ћемо се борити за афирмацију наше књижевности, овде и у свету, поштујући мултиетничност, отвореност за друга и другачија мишљења, ако доприносе богаћењу и принављању хуманости у књижевности. Жао ми је што смо разумели нешто што је "тешко разумети", а то је принцип: једнима паре а другима савет. Хвала још једном нашем Министарству и појединим саветницима како да се владамо - закључује Радомир Андрић.

"ЗЛАТНИ ВИТЕЗИ" И ВИТЕЗОВИЋ

У првом реаговању Радомир Андрић је наводећи писце чланове УКС, чије је дело добро познато у Русији, а који се нису нашли у нашој књижевној делегацији за Москву, поменуо и Милована Витезовића.

Да подсетимо, Витезовићев роман "Чарапе краља Петра" објављен је на руском језику, у часопису Савеза писаца Руске федерације "21. век" у 180.000 примерака, а затим и као посебна књига у 20.000 примерака. Прошле године Савез руских писаца доделио је Витезовићу своје највеће признање "Имперскаја култура", које му је уручено на свечаности у Москви. Како смо незванично сазнали, Савез руских писаца је недавно подржао предлог Витезовићеве кандидатуре за члана САНУ, који су поднели Српско филозофско друштво, Завод за уџбенике и Академија уметности. Наш писац добио је у Москви и два "Златна витеза" за филмове које је према његовим делима режирао Здравко Шотра.