СВАКИДАШЊЕ јадиковке да смо у многим стварима, па и у култури, слаби и на крају света, падају у воду када су у питању преводи актуелних страних наслова. Неспорно у тешкој ситуацији, српски издавачи на полице књижара неуморно испоручују и бестселере и мање тиражна, али квалитетна дела, а читаоци имају прилику да буду току са добитницима "Нобела", "Гонкура", "Пулицера" и осталог што чини врхунску литературу на свим странама планете.

Србија је, тако, пре неколико дана била део глобалне промоције четвртог наставка књижевног серијала Швеђанина Стига Лашона "Миленијум", који је достигао тираж од 80 милиона продатих примерака. Књигу "Оно што нас не убије" потписао је нови аутор Давид Лагеркранц, Лашонов наследник на овом задатку, а објавила "Чаробна књига".

Шведски издавачи су, по речима директора ове куће Борислава Пантића, решили да књига не изађе прво на шведском, па да се затим преводи, него да се истовремено појави на свим значајнијим тржиштима у свету књиге.

Што се тиче издавања бестселера, Пантић сматра да Србија у потпуности прати свет. Иако је, по његовим речима, тржиште у Србији мало и слабашно, покривена је добро и она друга линија, на којој су важни, награђивани и утицајни савремени страни писци, који издавачима не дононосе искључиво материјални престиж.

Да се оно што је актуелно у свету, пре или касније појави овде, тврди и Александар Шурбатовић, уредник издавачке куће "Дерета":

- Нема мање нације која издаје више књига од нас. С обзиром како стојимо у економији и свему осталом, српско издаваштво је у складу са временом и прати трендове. Најактуелнији светски писци: Френзен, Ишигуро, Мураками, Кнаусгор, Љоса - сви су и пред српским читаоцима.

Упечатљив је пример новог романа Орхана Памука "Чудан осећај у мени", који је "Геопоетика" недавно објавила прва у свету, после турског оригинала. Ова кућа је међу првима представљала већ неколико књига турског нобеловца, али и дела америчког писца Пола Остера, а њен директор Владислав Бајац, за наш лист, каже:

- Поносан сам на то колико различитих и квалитетних књига објаве издавачи у Србији. Не смемо да заборавимо да смо мала земља, са малим бројем људи, ниског стандарда, често ниског образовања, али изузетно вредне и константне читалачке структуре. Када почнемо да упоређујемо бројке у издаваштву у развијеном свету, често сам наново изненађен нашим тиражима. До нас увек са Запада стижу вести о милионским бројевима и зарадама, али то су ретке ситуације и тамо. Пропорционално, Србија је на изванредном месту по тиражу штампаних и продатих примерака, и по читаности у библиотекама. Од југословенског издаваштва у Србији је као наслеђе остала издавачка знатижеља. А не би је било, да нам читаоци нису знатижељни. То је бела тачка у црнилу - кажа Бајац.


КЛАСИЦИ

Проблем је што наши издавачи никако да прошире листу класика и држе се Џојса, Набокова... Зато смо недавно објавили роман Карлоса Фуентеса "Смрт Артемија Круза", први пут у српском преводу, јер је до сада постојао само хрватски. То је по многим оценама његов најбољи роман, прво дело магичног реализма и слови за пет најзначанијих књига шпанског језика прошлог века. Објављујемо и роман Идит Вортон "Кућа весеља", највеће америчке списатељице с почетка 20. века - каже Шурбатовић.


НЕСТАНАК КРИТИКЕ

Догодило се нешто чудно са Памуковом књигом "Чудан осећај у мени": писац Миљенко Јерговић који је пореклом из Босне, живи у Хрватској и сматра се и хрватским аутором, написао је изванредан естетски, књижевно-критичарски текст о овом роману и његовом српском преводу, у "Јутарњем листу". Без обзира на чињеницу да је књижевна критика у Србији пропала, како је могуће да је толико нестала, да овде после два месеца немате ни један једини текст критичара о књизи једног нобеловца - каже Бајац.