ВЕЛИКИ рат, чија је стогодишњица, обележена прошле године и даље оставља простор за постављање питања, тражење одговора и даља проучавања, како би се расветлили сви аспекти тог значајног догађаја из прошлости. Десетине хиљада књига написане су на ову тему, али “Сарајево 1914” Владимира Дедијера пола века помиње се и цитира у готово свим радовима који се баве Сарајевским атентатом, односно почетком Првог светског рата. Књига чији је репринт недавно објавила Агенција “Обрадовић”, издржала је критику времена и има место класика у светским библиотекама.

- То је једно од важнијих дела која су шездесетих година направила прелом у изучавању Првог светског рата - сматра историчар Љубодраг Димић. - Догађаји из Првог светског рата у почетку су чувани у сећању, касније у мемоарима и војним извештајима. Доласком Адолфа Хитлера почело је фалсификовање докумената, а онда су дошли комунисти и као да је “све почело од њих”. Затим је наступило време Информбироа и Јосип Броз је схватио да мора да се ослони на српско ратно искуство. Дедијер ту игра кључну улогу. Обимна истраживања уобличио је у вредну књигу “Сарајево 1914”.

Култно дело о Првом светском рату проглашено је 1984. у анкети “Њујорк тајмса” за књигу године. Дедијер је књигу о Сарајевском атентату написао у изгнанству. Објавио је 1966. најпре у Америци на енглеском, а потом на српском језику. У њој се не бави само атентатом на престолонаследника Франца Фердинанда, већ и односима Јужних Словена са Хабзбуршком монархијом.

- “Сарајево 1914” је актуелно, јер до сада нико није понудио нешто слично - каже историчар Милош Шаренац. - Књиге о Првом светском рату најчешће се пишу на брзину, зато Дедијерово тумачење сви цитирају и код нас и у свету. Он је ушао у највеће светске архиве и његова књига представља редак пример продора домаће науке у глобалну дебату о почетку Првог светског рата.

Дедијер је у нашој и светској јавности најпознатији као званични биограф Јосипа Броза, а његови “Прилози за биографију Јосипа Броза Тита” били су најпревођенија југословенска књига. Али његова друштвена позиција променила се 1954. после Трећег пленума. Упркос неслагању са ставовима Милована Ђиласа, Дедијер је тада подржао право свог пријатеља на слободно изражавање. Следеће године, због давања критичких изјава страним медијима подигнута је оптужница против обојице.

ПОДСТИЦАЈ ЗА НАУЧНИКЕ Од објављивања књиге “Сарајево 1914” пре пола века, појавили су се нови документи о Сарајевском атентату. Али, по мишљењу Милоша Шаренца, то не може да умањи њену вредност. - Она и данас представља подстицај за научнике, као полазиште ка неким новим делима домаће историографије на ову тему - сматра Шаренац. - Можда је преношење свести о сложености историјских збивања и њена највећа вредност. Мало шта је једноставно око Сарајевског атентата.

- Дедијеру је одређена казна од шест месеци затвора, односно две године условно - подсећа Шаренац. - Пресуда је касније поништена, али је Дедијер био изложен “мекој репресији”. Напустио је партију, а затим и земљу. Радио је као предавач историје политичких идеја на више угледних западноевропских, скандинавских и америчких универзитета. Управо у време изгнанства ствара “Сарајево 1914”.

И сам Дедијер је “Сарајево 1914” сматрао за своје најуспелије дело. Узроке и повод за Велики рат, у којем је укупно погинуло око 20 милиона људи, објашњавао је сукобљеним интересима великих сила: “За њих су увек кривци мали народи и државе који се боре за правду, слободу и независност. Моћни дуго памте и осветнички су расположени”.

- Књигу је написао добрим делом у изганству, лишен многих илузија - објашњава Шаренац. - Није је написао да би се Гаврило Принцип прогласио за претечу социјализма, нити да би се започела некаква свађа са ауторима који су другачије тумачили домете Сарајевског атентата. Како сам каже, питање атентата га је мучило од најраније младости. Заиста, ова искрена жеља да се чин и позадина атентата расветле доминира као мотив кроз читав рукопис. Ширина којом је Дедијер приступио суштинским проблемима акције младобосанаца не огледа се само у обимној литератури и грађи која је консултована, већ и у свести о важности теоријског промишљања чина политичког убиства. У том смислу, Дедијерова књига сеже чак до 1792. године, настојећи да створи својеврсну типологију политичких убистава.

Дедијер је читаоцима приближио идеје Младе Босне. Припаднике ове организације представио је као младе људе који се колебају, дискутују и коначно одлучују за атентат верујући да немају избора. Франц Фердинанд и његова супруга Софија Хотек описани су са подједнаком пажњом. Они нису само симболи окупационе власти, већ живи људи чије идеје и склоности Дедијер вешто дочарава.

- Суштинска научна питања, о мотивима који су гонили Принципа ка атентату, као и дилема да ли га је и ко из Србије подстрекивао на атентат заузимају централно место у овој књизи - каже Шаренац. - Своје ставове о томе Дедијер износи јасно и без брзоплетости и сензационализма. Чин атентата и касније истраге и суђења описан је готово са елементима криминалног романа, а ауторово новинарско искуство му је добро послужило.

За разлику од савремених аутора, који чланове Младе Босне виде као модерне терористе, Дедијер пре види напад Принципа и његових пријатеља као траљаву заседу у духу босанске хајдучке традиције.

- Шире посматрано, то је и време изласка Босне и Херцеговине на међународну позорницу, али и време све очигледнијег сукоба тежњи Двојне монархије и Краљевине Србије - објашњава наш саговорник. - Наиме, идеја наднационалне империје која мора да води рачуна о сопственом престижу била је у супротности са све израженијом тежњом Јужних Словена ка стварању јединствене државне форме на простору Балкана. Дедијер се посебно осврнуо и на теорије завере које су убрзо по атентату окружиле овај догађај.



СТРАНА ПУБЛИКА УСКРАЋЕНА

Владимир Дедијер је 1978. објавио допуњено, двотомно издање књиге о Сарајевском атентату, али само на српском језику. Страна публика је остала ускраћена, па је један британски историчар, који се пре свега бавио Великим ратом, са жаљењем констатовао да би требало научити српски језик макар само да би се прочитало допуњено издање Дедијерове књиге.