КРАТКИ роман Милорада Павића "Прича која је убила Емилију Кнор", објавила је "Дерета" у новом, али двојезичном издању, на српском и енглеском, у преводу Драгане Рајков.

У овом делу из 2005. Павић је као и у ранијим књигама показао врхунско књижевно мајсторство и пружио читаоцу велика изненађења. Роман је у виду приповести о човеку од чијих прича, особе које их чују, страдају у кратком року. Том "убиственом" усменом приповедачу, међутим, припрема се несвакидашња освета - опет у виду приче.

У једном од интервјуа "Новостима", Павић је открио и да је ова књига аутобиографска:

Моје књиге су по свету трчале брже од мене и брже од земље у којој их пишем. У једном тренутку покушао сам да се осврнем на места кроз која су ме моје књиге провеле и то на она којих се најчешће сећам. Тако су у сећањима изронили на површину градови као Барселона, Цариград, Торонто, предели око Роне и Муре. Загледао сам се у прошлост тражећи оно што ова места чини посебним у мом животу.