Непогрешиви тумач времена

А. ПОПАДИЋ

13. 03. 2015. у 23:36

Непогрешиви тумач времена
Документарни серијал “Бити човек” поводом смрти нашег јединог новбеловца. Коришћена обимна грађа и неке фотографије из Андрићеве приватне архиве

ЊЕГОВ дар израња из сукоба и хаоса, његове мисли из културе Истока и Запада, а теме из народних предања и тешке историје Балкана. Његова узбудљива биографија равна је његовом стваралаштву и представља онтогенезу ХХ века, који никако да остане за нама. Ово је прича о Иву Андрићу!

Овим речима започиње четвороделни документарни серијал о једином српском нобеловцу "Бити човек", ауторке Соње Михајлов, који ће данас у 13 часова бити промовисан у свечаној сали Југословенске кинотеке у Узун Мирковој улици. Ауторка је симболично изабрала 12. март за премијеру серијала, датум када се обележава 40 година од Андрићеве смрти.

Серијал, за који су сценарио написале Соња Михајлов и Даница Пајовић, и у режији Миљана Глишића, води нас кроз биографију и стваралаштво творца ремек-дела "На дрини ћуприја".

- Пројекат "Бити човек" настао је из жеље да се на нов и модеран начин презентује Андрићева заоставштина, како материјална, тако и његова животна филозофија и етика - каже за "Новости" Соња Михајлов.

Продукција је обогаћена анимираним сегментима, модерним дизајном и мапама.

- Циљ нам је био да новим генерацијама представимо човека и великог ствараоца који је непогрешиво тумачио дух времена, историјске околности и језик народа из којег је потекао.

У реализацији серијала коришћена је обимна архивска грађа, а гледаоци ће први пут видети неке фотографије из Андрићеве приватне архиве. Серијал је сниман у градовима који су обележили његов живот, попут Београда, Херцег Новог, Травника, Загреба, Вишеграда... али и у Нобеловом комитету у Стокхолму.

- Замислите причу о убогом сирочету из провинције које израста у човека који је доживео два светска рата и службу у два режима, робију због револуционарних идеја, амбасадорску каријеру, припадност тајном друштву, али и културној елити, забрањену љубав и јединствено платонско пријатељство, и уз све то писао приповетке и романе вредне Нобелове награде - каже косценариста Даница Пајовић и додаје да тек кад се спомене ово последње људи схвате да се говори о Андрићу.

Пајовић оцењује да није важно знати биографију писца да би се истински доживело његово дело, али сматра да је важно знати биографију нашег нобеловца да би се истински разумео цео XX век.

Пратити стазе, кроз територије и историје, карактере и судбине, по којима је овај човек ишао, била је једна непоновљива балканско-европска авантура - каже за "Новости" редитељ Миљан Глишић.


САГОРЕЛО У ТРЕНУ

Прва епизода, "Немири", истражује пишчево детињство и рану младост, док друга, "Ex Ponto", говори о "зрелијем и опрезнијем Андрићу", уласку у дипломатију и његовом књижевном угледу који незадрживо расте. Трећа епизода, "Госпођица", реконструише два велика догађаја у књижевниковом животу - фаталну љубав и најстрашнији рат који је свет икада видео. Последња епизода, "На Дрини ћуприја", представља нам Андрића који коначно доживљава златну јесен свог бурног живота и каријере само да би, како сам каже, "у једном трену све моје сагорело".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

neka vise...

21.04.2015. 14:32

dokle ce te prikazivati I nazivati Andrica nasim nobelovcem?kojim nasim?dobio je nobela u sfrj,kao jugosloven,ni kao srbin,ni kao hrvat.doduse,nikad se nije izjasnjavao kao hrvat,nego kao jugosloven,Ali srbin sigurno nije bio.