Српски језик нестаје са универзитета широм света, губимо катедру по семестру

Б. ЂОРЂЕВИЋ

четвртак, 25. 12. 2014. у 13:41

Српски језик нестаје са универзитета широм света, губимо катедру по семестру
У Српском књижевном друштву покренуто питање катастрофалног стања наших лектората у свету. Од 47 наших лектората у иностранству у 2000. години, данас је остало свега 25

СРПСКИ језик нестаје са универзитета широм света, наши лекторати у иностранству гасе се застрашујућим темпом, а држава се понаша као да је се то не тиче.

Стање које показује српску културну и просветну политику у најгорем светлу, не мења се годинама, опстаје упркос променама састава министарских кабинета. Последњи позив надлежнима да се катастрофа заустави, упутили су у среду лектори српског језика са европских универзитета, на конференцији за новинаре у просторијама Српског књижевног друштва. Јавности су се обратили Срђан Папић, лектор на универзитету у Шлезији, Тијана Вуковић, лектор на универзитету у Варшави и Никица Стрижак, лектор за српски језик као страни на Филолошком факултету у Београду.

Забрињавајућу ситуацију предочио је Папић:

- Током 2000. године имали смо 47 лектората српског језика у свету, прошле године спали смо на 27. Затим је престала са радом катедра у Ополу, а угасиће се и србистика у Копенхагену.

Нову годину, дакле, дочекаћемо са 25 лектората српског језика у иностранству! У опасности је и катедра србистике у Кракову, на којој први пут од оснивања нису уписане магистарске студије. Стигли смо до тога, истичу лектори, да губимо катедру по семестру и постајемо светски прваци у тој дисциплини. Поређења ради, Хрватска сада у свету има 61 лекторат свог језика, Словенци 53, а Македонци - 28.

Ако су, како се истиче, лектори наши амбасадори који преносе слику о српској култури и држави, шире утицај и на привреду, а брига о српским лекторатима питање националног идентитета и историје, онда Србија има озбиљан проблем на који се годинама не обазире.

УБИСТВО КУЛТУРНИХ ВЕЗА ПОДРШКУ српским лекторима дали су и Вида Огњеновић и Михајло Пантић, у име српског ПЕН центра. - Потребно је упутити директан позив ресорном министру просвете, и покренути иницијативу да се направи законски акт који ће регулисати делатност наших лекторских служби. Све остало је разливање у простору и играње фудбала на српски начин, враћање лопте уназад и ламентирање - рекао је Пантић. По речима Виде Огњеновић, реч је о прворазредном културно-политичком скандалу и о убиству културних веза са светом.

Шесторо лектора за српски језик на универзитетима у Пољској и Румунији упутили су у октобру писмо министру Срђану Вербићу, обавештавајући га о тешком положају лектората у иностранству и предлажући му одређена решења. Министар просвете им до данас није одговорио.

А у том писму је истакнуто и да су студенти србистике уједно и будући правници, социолози, антрополози, инжењери, медијске личности, политичари, те да се више пута показало, као на пример у тренутку проглашења независности Косова, да су спремни из наклоности према нашој култури, стеченој на студијама, да конкретним мерама и ангажманом подрже наше заједничке циљеве.

- Ово питање је у надлежности Министарства просвете, а суштински проблем је што у том министарству немамо тело које се бави лекторатима и креирањем стратегије српског као страног језика. Таква тела, различитих формата, постоје у свим земљама насталим распадом Југославије, а циљ нам је да се под хитно формира и у Србији - каже Папић.

Осим што српским лекторима у свету недостаје подршка у виду уџбеника, стипендија, гостовања, које увек финансира земља у чијем је интересу лекторат, предавачи српског језика имају тежи задатак од својих колега и због лоших плата.

- Због недовољних примања наше колеге принуђене су да одустају од својих запослења. У иностранству добијате најмању могућу плату од државе домаћина зато што она рачуна да вас ваша матична земља додатно финансира. Од пре неколико година своје дужности лектори српског обављају чак и без лекторског додатка који је износио 150 евра месечно. Лектори и предавачи српског језика, за разлику од својих колега, немају здравствено и социјално осигурање у својој земљи - поручили су учесници конференције.

Истовремено, додају они, наше Министарство просвете финансира око 60 страних лектората у Србији:

- То у пракси изгледа овако: српски лектори у Пољској добијају око 380 евра месечно од Пољске, а од Србије чак ни поменути лекторски додатак. Истовремено, пољски лектори у Србији, за двоструко мањи број часова, од наше државе добијају плату која износи од 70.000 до 100.000 динара, те више од 600 евра од своје земље. Тренутно имамо парадоксалну ситуацију да наше Министарство просвете издашно финансира ширење страних култура у Србији, што је разумљиво, али је нелогично да истовремено ништа не чини како би се српска култура и језик промовисали у свету.

Коментари (11)

Joca Lingvista

25.12.2014. 14:52

Dali je neko koji sebe smatra strucnjak za srpski jezik seo i proucio taj jezik? Sta je zapravo srpski jezik? Zar srpski jezik ne pretstavlja samo granu ruskog jezika koji su na Balkan preneli Tatari u 6 veku? Jednom jeziku nije dovoljno samo da se malo preradi da bi pretstavljao jezik celog Balkana. Srpski jezik je ostao do daljeg samo ruski jezik u satrovackom izdanju.

Аааааааааахахахахахахахахааа!!!

25.12.2014. 22:48

@Joca Lingvista - Па научи барем да пишеш кад већ толико "знаш" о разноразним језицима, побогу човече...

FFNS

01.02.2016. 22:09

@Joca Lingvista - Kakve nebuloze. Prvi književni jezik svih Slovena bio je staroslovenski jezik nastao u 9. veku. U 12. veku nastaje srpska redakcija staroslovenskog jezika i naziva se srpskoslovenski jezik. U 18. veku (!) stižu rusku učitelji među Srbe i uvode ruskoslovenski jezik koji Srbi mešaju sa srpskim narodnim jezikom čime nastaje ruskoslovenski jezik. U 19. veku ga Vuk K. reformiše, čisti jezik od crkvenoslavizama i postavlja temelje za savremeni standardni srpski jezik na osnovu folklornih jez. oblika.

politika brige

25.12.2014. 15:45

sramota. ako ne negujete jezik šta vredi sve ostalo.da li znate da slovenačko ministrastvo šalje po svim zemljama učiteljicu(jednu ili nekoliko) slovenačkog jezika koju plaća da drži časove slovenačkog od predškolskog uzrasta do odraslih koji već generacijama,maltene i kako ko,nemaju kontakt sa slovenijom.ako srbi ne misli o sebi niko neće misliti za njih.a ta svest treba da se formuliše političkom odlukom.

Joca, Dopisnik Belosvetski

25.12.2014. 16:55

@politika brige - Sovenci su poljuskog porekla, pa nemaju sta da reklamiraju jer je njihov jezik staro-poljski. Nas jezik je satrovacki ruski jezik i ne pripada ni genetski nasem mentalitetu. Pre ruskog jezika nas narod je govorio brojne jezike. Po svetu Kelti govore mnogo jezika pa srpski jezik nije najpotrebniji jer mi smo narod koji osvaja svet.

politika brige

25.12.2014. 21:16

@politika brige - znači, ne treba nam da negujemo jezik ni kulturu u kojoj smo rođeni, ni pismo jer, iovako, to i nije originalni jezik srba...a da ,onda, krenemo, da učimo turski, pa keltski,pa sanskrit sve unazad...dobro, to bi bilo vrlo korisno.ali, čime to osvajamo svet?

Sinbad

26.12.2014. 04:30

@politika brige - Dragi Joco, "lingvisto" za početak, nije pretstavlja, nego predstavlja...

Avram, Istoricar Tatarski

27.12.2014. 10:36

@politika brige - Koji nas Joca, bugarski?? Ocito je da Srbin nisi.

Драгољуб Збиљић

25.12.2014. 23:01

Ако српске лингвистичке институције (пре свега Матица српска, САНУ -- Одељење књижевности и језика, Институт САНУ за српски језик и Одбор за стандардизацију српског језика) не сачине убрзо јединствену уједначену у једном изговору, једном писму и модерном правопису како се то ради у свету за престижне језике, Срби ће све више губити власништво над својим језиком, а биће подведени под уједначенију стандардну варијанту "хрватског језика". Без тога српски језик ће нестати у свету

Jovana

26.12.2014. 02:32

Htela bih da napomenem da drugi lektori imaju manja primanja od lektora u Poljskoj. Dvoje kolega rade kao lektori u Bugarskoj, u Sofiji i Velikom Trnovu, primaju mesečno 200 evra.

Bivši lektor

23.04.2015. 16:32

Radio sam kao lektor i mogu reći da to nije posao za ceo život, već samo na 3-4 godine. To treba da rade post-diplomci koji žele u inostranstvo da bi uradili neko istraživanje, ne formirani naučnici. To treba da rade mladi ljudi koji mogu da se približe tim mladim strancima, a ne starci od 50 i 60 godina. To treba da rade ljudi kojima nije prioritet novac, već iskustvo, a ne oni koji planiraju da se penzionišu kao lektori. A takvih smo imali najviše i upravo oni su nam pozatvarali te lektorate.