Пред монументалним штандом Кине, поцасног госта 59. међунаордног београдског сајма књига у Хали ИИ, вечерас је отворена највећа културна манифестација у региону под слоганом "Време је за књигу" и речима нобеловца Томаса Мана да смо на месту на коме сваке године, "уживамо у речима".

Бројне госте, домаћини су подсетили да је "свака национална култура подигнута на здању од књига, а у дубоким темељима светске цивилизације положени су древни записи на глиненим плочицама" и зато смо овде јер "знамо шта је вредност штампане речи, овде су писци, издавач, они који купују књиге, а свака књига чека свог читаоца и сигурно је да ће он доћи по њу".

"Ми смо уверени да књигама какве су пред нама и читаоцима припада будућност културе, а сајам је чудо којем се одавно не чудимо, али не престајемо да му се радујемо "поручили су организатори сајма.

У име НР Кине, земље домаћина, гостима се обратио књижевник Лију Џењун који је беседу насловио "Улога књижевности" и у којој је поручио да би "политицари из целога света требало да више читају књижевна дела, јер што се више читају, то је међусобно разумевање боље, а разлике међу нама нестају, јер смо сви ми на крају крајева ипак људи".

Изразивши задовољство што је Кина почасни гост Београдског сајма, он је нагласио да "ово није смо највећи сајам тог типа на Балкану, већ је и симбол културе којим се поносе сви житељи главног града, а књижевност је најбољи начин да се разуме један народ и једна нација".

Штанд "Новости" на Сајму књига / Фото: Зоран Трденић

Подсетивши да се наше две земље углавном познају на основу југословенских ратних филмова ("Валтер брани сарајево" и "Мост"), а и кинеских кунгфу сниманих пре 40 година, Лију је констатовао да непознавање народа води у сукобе и ратове.

На реторичко питање: на који начин се сукоби и ратови могу предупредити, кинески писац је одговорио: "један од најефикаснијих начина да се то постигне јесте читање књижевних дела. Иако продукти фикције, књижевна дела су, у извесном смислу, реалнија и од политике и од друштва, некада чак и од живота и реалности саме по себи".

"Што се културних веза Кине и Србије тиче, ситуација је сада знатно боља него пре четрдесет година", констаовао је Лију и додао да су дела појединих српских писаца већ преведена на кинески, међу њима и Андрићев роман "На Дрини ћуприја", "Хазарски речник" Милорада Павића итд. Поједина дела кинеских писаца, такође, су преведена на српски. Међу њима је и његов роман под насловом "Повратак у 1942". ( у издању "Утопије").

"Баш зато што књижевност има такву улогу и толику снагу, моје колеге писци из Кине и ја сам, с узбуђењем очекујемо предстојеће разговаре с нашим српским колегама и српском читалачком публиком", истакао је Лију и свој говор закључио речима да је "ово његова прва посета Србији, али за ова четири дана колико већ борави у Београду, сусрео се с многим људима. и јако му се допада наш прелепи град и његови добри и љубазни житељи".

Част да званично отвори сајам припала је српском академику, песнику Милосаву Тешићу који је констаовао да "сајам већ 59. пут, показује колико је српска култура широко, космополитски отворена према културама других народа, а то потврђује и чињеницом - којом су и Београд и српски народ почаствовани - да је нарочити гост овогодишње београдске и светске ревије књига - Кина, земља велика у сваком погледу, с једном од најстаријих књижевности у свету, што значи са огромним културним наслеђем и традицијом, али веома различитим у односу на српску и европску културну баштину".

"Столећима се обнављајући и усавршавајући сама из себе, кинеска књижевност и данас има сигурну и велику будућност" истакао је Тешић.

Он је додао да "у глобалистичком устројству света - где се намеће и успоставља систем општеважећих начела и правила, а занемарује и обезличује оно што носи обележје националног идентитета - незавидна је судбина култура малих и сиромашних народам и зато и постоји реална опасност да се оне изгубе у свету претвореном у захуктало профитерско тркалиште, да нестану у том страшном океану пројектованих општости".

Констатујући да је српски народ према свим параметрима "малим народима " Тешић је казао да би се "нашли у сфери наметања културних модела далеких нашем менталитету и духу, па чак и неуклопивим у наш цивилизацијски развој, ми бисмо морали, конкретно у књижевним пословима, с једне стране чувати и изучавати значајна и бројна литерарна остварења српског језика, а са друге развијати и проширивати његове изражајне могућности".

"Остајући отворени, али и пробирљиви у тој отворености, за све плодоносне стране утицаје и усаглашавајући их с овдашњим виђењима и доживљајима света, ми можемо, дакле без затварања у уске и тесне националне рамове, наставити да литерарно развијамо и унапређујемо српску књижевност" препоручио је академик.

"Добра књига, ма које врсте била, има удела у стварању општељудских вредности; вредном књигом се - по мери човекових могућности - допуњује, богати и осмишљава универзални речник постојања, али и чувају биће и бит сваког народа. - Сваки писац је и непрочитан писац, јер се његово дело увек обнавља из живог пепела своје привидне превазиђености" закључио је Тешић и прогласио сајам отвореним.

У оквиру свечаног отварања насатупио је најбољим српски уметник на фрули Бора Дугић.