Николај Александрович Мухин: Поносићемо се Храмом Светог Саве

Бранко Влаховић

четвртак, 16. 10. 2014. у 18:00

Николај Александрович Мухин: Поносићемо се Храмом Светог Саве
Један од најпознатијих фрескописаца и иконописаца за “Новости”. Била би ми велика част да могу да се похвалим држављанством братске Србије. Кад слетим у Београд, имам осећај да сам дошао кући, јер знам да ме чекају искрени пријатељи

КАДА ће почети и колико ће трајати радови, поготово колико ће коштати унутрашње уређење Храма Светог Саве, верујте ми, нико од нас сада не зна. Материјали који се користе за мозаик и за остало уређење су прилично скупи. Томе треба додати и куповину опреме, од скела па до дизалица, јер се ради на великим висинама. Осим тога, још не знамо колико ће тачно бити људи ангажовано на уређењу Храма. Због света тога бих желео да преко вашег утицајног листа пренесете људима у Београду да мало смиримо атмосферу и не баратамо са бомбастичним сумама.

Тако је Николај Александрович Мухин, један од најпознатијих фрескописаца и иконописаца, не само у Русији већ и у свету, почео ексклузивни интервју за "Вечерње новости". Академик Мухин објашњава:

- Нема потребе да се спекулише о милионима евра док се и писмено не потврди да ће Русија помоћи да се унутрашње уреди Храм Светога Саве. Засад постоји усмено обећање председника Русије и верујем да ће о томе поразговарати са председником Николићем.

* Суму од 30 милиона поменуо је у Москви потпредседник српске владе Дачић после конкурса на којем је прихваћена ваша концепција уређења храма. Нама је један од српских митрополита поменуо још већу суму...

- Говорити сада о роковима и новцу којег још нема, на основи обећања човека коме сви верујемо, непотребно је и прерано. Сваки пројекат има своје присталице, али и противнике. Не треба давати повод да они злуради почну да праве буку и лошу атмосферу. Ја сам оптимиста и верујем да ће нам Бог дати снаге да тако уредимо Храм да се сви ми њиме поносимо, а они који дођу из света да му се диве. Знам само једно: имамо добру вољу и, како су рекли митрополит Амфилохије и руски Иларион, направили смо први важан корак - усвојили смо концепцију уређења.

* Говори се о 300 људи који ће под вашим руководством радити, али се спомиње и број 500?

- Ако буде довољно пара и задатак нам буде да рок уређења буде краћи од осам година, онда ће се повећати број уметника.

У Београду ће те радити заједно са колегама из Белорусије. Ви ћете свима бити шеф. Знате ли одраније Белорусе који ће доћи у Србију?

- Ми уметници који се бавимо сличним послом се познајемо, или барем знамо једни за друге. Ја знам годинама колеге из Белорусије. То су одлични уметници и сигуран сам да ћемо на уређењу Храма Светог Саве одлично сарађивати.

* Хоћете ли поред руских и белоруских уметника ангажовати и Србе?

- Наравно да хоћу. У Београду ће бити организована изложба на којој ће се представити уметници који желе да са нама буду у тиму на уређењу унутрашњости храма. У селекцији ће нам помоћи Марко Рупник, у кога има велико поверење митрополит Амфилохије.

* Млада београдска сликарка Исидора Ивановић, која је радила под вашом командом у Загребу, каже да сте ви врло педантан и одговоран човек који инсистира да се сваки детаљ максимално добро уради?

- Кад радим слику у атељеу, могу у једном тренутку да будем и незадовољан како сам насликао. Онда одложим слику и нема никаквих проблема. Кад правите фреску на зиду храма, ви не можете да кажете "касније ћу је поправити". Она мора бити максимално добро насликана. Због тога што сам строг према себи тражим и од мојих сарадника максималну преданост послу, а то доноси резултат.

* У Србији су вас упознали кад сте радили на Убу. Како сте тамо стигли?

- После рада у Храму Христа Спаситеља у Москви, многима се свидело како сликам. Једног дана добио сам у Јарослављу на факс писмо оца Тарасова из Београда. Инвеститор је инсистирао да ја осликам храм у Убу. У том граду сам провео три године. Док сам боравио у Убу, отац Миленко из Загреба је дошао да види како радим и замолио да касније и тамо радим. Тада сам и ангажовао вашу талентовану младу сликарку Исидору Ивановић.

* Какав имате осећај кад радите фреске у црквама? Оне се сликају за вјеки векова. Мислите ли понекад док радите о томе да да стварате дела која ће наџивети не само вас, већ и многе генерације?

- Све нас преживи уметничко дело, као што добра књига физички наџиви аутора. Али, ја кад радим не мислим о томе. Захвалан сам Богу што ми даје такве задатке да осликавам храмове. Већина верника који долазе у храм не размишља о томе ко је сликао фреске или иконе, осим ако се не ради о чувеним мајсторима. Велики ми је стимуланс кад ми они који се разумеју у ту врсту уметности а и у религију - кажу да је лепо и убедљиво.

НОВИ РУБЉОВ ИЗ КОСТРОМЕ

НИКОЛАЈ Мухин, кога многи зову пореде са Рубљовом, рођен је 13. јуна 1955. у Костроми, граду на Волги, 300 километара североисточно од Москве. Кострома је древни град основан у 12. веку, са очуваним древним манастирима и бројним црквама и спада у оне градове које у Русији зову "Золотоје кољцо", што у преводу значи "Златни прстен" који окружује Москву. Од 1970. Мухин живи у Јарослављу, али често због пословних обавеза борави у Москви.

У Јарослављу је завршио Уметничко училиште 1974. Постао је члан Савеза уметника Русије 1985. За хиљадиту годишњицу Јарославско-ростовске епархије направио је као поклон списак икона Ф. Зубова "Иља Пророк у пустињи", која се налази у Фјодоровској саборној цркви.

Светску афирмацију стекао је радећи на фрескама у Храму Христа Спаситеља у Москви. На конкурсу за уређење тог храма 1996. Мухин је победио и више од две године радио на осликавању тог храма за што је добио признање Руске православне цркве - Орден Сергија Радоњишког. Мухин је уређивао православне храмове у Нијагати у Јапану, у САД у држави Охајо, затим на Малти и др.

* Јако много радите, одакле вам толика енергија да успевате на више страна, од цртања икона и фресака, па до савременог сликарства и предавања студентима?

- Осећам се здравствено добро и заиста ми није тешко да радим. Господ ми у томе помаже. Све што радим, чиним у добром расположењу, добро сам мотивисан, у таквом стању духа се може дуго радити.

* Јесу ли вам родитељи били религиозни. Од кога сте наследили љубав према православној вери?

- Ја сам рођен у Костроми, у радничкој породици. Однос према религиозним људима за време СССР-а није био благонаклон. Али, моја мајка Галина је била искрени верник. Од мајке сам заволео мирис тамјана и свеће. Водила ме је у цркву као дете. Отац Александар је пред крај живота озбиљније почео да размишља о вери и Богу. У совјетско време отац је био и затваран. У рату је био у немачком заробљеништву.

* Супруга вам је такође уметница. Чиме се баве ћерка и син?

- Супруга Јелена је сликарка, а ћерка Надежда је завршила историју уметности, магистар је и сликарка. Син Николај је студент је друге године архитектуре у Москви.

* Ако вам предложе да уз руско добијете и српско држављанство, да ли бисте га прихватили?

- Био бих пресретан, јер у Србији сам као код куће. Кад слетим на београдски аеродром, имам осећај да сам дошао кући, јер знам да ме тамо чекају искрени пријатељи. За мене би била велика част да могу да се похвалим држављанством братске Србије. Ми смо заиста два најближа народа и веселим се доласку и раду у Београду. Ако нам Бог да здравља и снаге, сви ће се моћи уверити да ћемо Храм Светог Саве испунити лепотом, а све што ће бити направљено биће у стилу српско-византијске традиције.


ПРЕЦИЗАН ДО САВРШЕНСТВА

БЕОГРАДСКА уметница која се школовала у Москви Исидора Ивановић каже да би била пресретна да буде у тиму који ће осликавати Храм. Исидора каже да има колеге у Београду који су одлични мозаичари:

- За мене као младу уметницу тај период рада у Загребу на осликавању Храма Преображења Господњег, и сарадња са Николајем Мухином, имала је велики значај. С једне стране, то су биле две јако тешке године, јер смо имали кратак рок, радили смо без слободних дана да бисмо стигли да завршимо храм на време... Али, са друге стране могу да кажем да ни на једном факултету, ни на једној ликовној академији, не може да се научи то што сам научила кроз сарадњу са Николајем. Мени је то била велика школа. Не само професионална, већ и животна. Због добро направљеног посла наградила нас је Руска академија уметности.

Исидора истиче да је рад са Мухином доста утицао на њен даљи уметнички развој.

- Код академика Мухина је све разрађено: од тога са које стране ће вам стајати палета и боје (ако сте леворуки као ја на пример, мора бити са леве стране, а не са десне као код осталих), којом дебљином четкице се слика који детаљ, до цртања и самог сликања где сви уметници треба да буду као једно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације