У ГОДИНИ обележавања века од почетка Првог светског рата, из Архива Републике Српске у Србију стигао је још један занимљив „осврт“ на Велики рат. После Бањалуке, Мостара, Гацка и Андрићграда, у Архиву Југославије у Београду данас се отвара изложба „Млада Босна и Сарајевски атентат“.

Око 250 пожутелих документа, старих фотографија и исечених новинских чланака, сведоче о деценији која је претходила Сарајевском атентату. Причају о времену и приликама које су покренуле крваву лавину која је однела милионе живота.

- Изложба има пет хронолошко-тематских целина - каже аутор изложбе историчар Бојан Стојнић, помоћник директора Архива Републике Српске у Бањалуци. - Прва целина посвећена је „Младој Босни“, друга завереницима и извршиоцима Сарајевског атентата, а трећа самом атентату. Документе о оном што је уследило, односно о такозваној Јулској кризи 1914. и страдању Срба у БиХ, посетиоци могу да виде кроз изложени материјал четврте и пете целине.

Док прича о настанку „Младе Босне“, Стојнић показује страницу Гласника закона и наредаба за БиХ од 3. маја 1913. године. То је наредба Земаљске владе о завођењу „изнимних мјера“ против српског народа, која је, између осталог, прописивала ограничавања за путне исправе, слободу кретања и окупљања Срба и забрањивала ћирилицу.

- А, ово је Богдан Жерајић - показује слику Стојнић. - Он је на дан отварања Сабора БиХ, јуна 1910. године испалио пет хитаца на генерала Маријана Варешанина, који је као царев заменик и поглавар земље отворио Сабор. Генерал је остао неповређен, па је Жерајић извршио самоубиство да би спречио било какву истрагу. Његово дело снажно је подстакло развој револуционарног покрета у Босни. Омладина га је сматрала идеалним борцем за слободу. Жерајић је, такође, био узор и подстрек Сарајевском атентату.

Из целине о завереницима и извршиоцима атентата, примећујемо сведочанство Гаврила Принципа из Велике гимназије у Сарајеву. Ту су и фотографије његових родитеља Марије и Петра, родног села Обљаја, зграде у Ломиној 47 у Београду где је Принцип становао 1914, шифровано писмо Трифка Грабежа...

- Посетиоцима ће моћи да виде оригиналан програм путовања Франца Фердинанда по БиХ, као и насловне стране „Сарајевског листа“ објављене два дана уочи његовог доласка у град на Миљацки, као и дан после атентата - наглашава наш саговорник. - Верујем, ипак, да ће најинтересантнија бити „Скица терена Сарајевског атентата“. На њој су тачно обележена места где су распоређени атентатори.

Целина посвећена „Јулској кризи 1914“, осим разних докумената открива многобројне фотографије противсрпских демонстрација одржаних 28. и 29. јуна, као и оне на којима се види уништавање и пљачкање српске имовине.

- Овде смо изложили и слике припадника „Црне руке“, Драгутина Димитријевића Аписа, Војислава Танкосића, Рада Малобабића, Милана Цигановића и Мустафе Голубића, као и плакате аустроугарске пропаганде против Србије, Црне Горе и Русије - додаје Стојнић. - Од докумената, пак, у тој целини су најзначајнији Ултиматум Аустроугарске Србији од 23. јула, одговор Србије на њега, као и објава рата Србији.

СТРАДАЊЕ СРБА

ПЕТА целина изложбе посвећена је страдању Срба у БиХ после Сарајевског атентата. О томе сведоче многобројна изложена документа, слике интернираних у логоре у Мелерсдорфу, Туроњу, Кечкемету, Нежидеру...

- Најзлогласније аустроугарске казнене установе били су концентрациони логори за Србе из БиХ - каже Бојан Стојнић. - Уведена је и „институција талаца“ у БиХ, па се угледни људи као таоци постављају на локомотиве војних возова, мостове, уз тунеле и значајне зграде.


ТРИ ДРЖАВЕ, ТРИ ПОРУКЕ

МЕЂУ фотографијама које ће посетиоцима дати много повода за размишљање, јесу и оне три које приказују како је изгледала спомен-плоча на месту одакле је Принцип пуцао - прича Стојнић. - Оне из Краљевине СХС и Титове Југославије биле су написане ћирилицом. На првој је писало: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу на Видовдан 15/28. јуна 1914.“.

Ову спомен-плочу, скинули су Немци и поклонили је Хитлеру за рођендан 22. априла 1941. године. На спомен-плочи из доба СФРЈ писало је: „Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом“.

Данас на спомен-плочи, латиницом пише: „Са овог мјеста 28. јуна 1914. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију“. Дакле, три државе, три спомен-плоче.