Сага о великој апокалипси

Р. Радосављевић

15. 06. 2014. у 09:49

Сага о великој апокалипси
Капитални записи о Првом светском рату у Југословенској кинотеци на овогодишњем Фестивалу нитратног филма

СТОГОДИШЊИЦА Првог светског рата, коју је Југословенска кинотека обележила на свом Фестивалу нитратног филма, била је јединствена прилика не само за филмофиле него и читаву културну јавност да међу овим остварењима види и документарне журнале о Србији, српској војсци и народу, који до сада никада нису приказани.

Програм ових филмова обухватио је како остварења из земаља победница, тако и оних из побеђених земаља, које је Кинотека добила од специјализованих архива ратних филмова. Међу њима су Војни архив француске војске из Иврија на Сени (филмски материјали француских војних сниматеља о Србима и српској војсци у Првом светском рату из колекције ЕЦПАД-а), и Империјални ратни музеј из Лондона, и то су, по речима в. д. директора Југословенске кинотеке Радослава Зеленовића најзначајнији сачувани филмови о Великом рату.

Највећи догађај овог дела фестивала била је премијера петосатне телевизијске серије "Апокалипса: Први светски рат" Изабеле Кларк и Данијела Костела, аутора најгледаније светске историјске серије "Апокалипса: Други светски рат". Њихова сага посвећена Великом рату, која даје одговоре на питања како је дошло до тако суровог и крвавог конфликта, и како су људи могли да издрже такве страхоте и страдања током четири године, одмах после првог приказивања у Француској стигла је пред нашу публику. У тој амбициозној серији, направљеној на основу више од 500 сати архивског материјала, у великом делу необјављиваног до сада, између осталих великих архива својим документима учествовала је и Југословенска кинотека. Захваљујући тим материјалима, као и бројним писмима, дневницима и књигама написаним током рата, "Апокалипса" и њен приповедач воде гледаоце кроз бојна поља, кроз ровове на северу Француске, у Србији, Русији, Турској, Палестини..., али и кроз мисли команданата и војника на фронту.

Пројекцији потресне приче претходило је предавање историјског саветника ове серије Фредерика Гелтона, члана савета Мисије за прославу стогодишњице Првог светског рата, који је радио у Министарству одбране Француске и предавао међународне односе на Институту политичких студија у Паризу.

Посебан догађај у новој згради Кинотеке био је отварање изложбе "Србија и Срби на филму у Првом светском рату". Оригиналним материјалима из ратног периода - фотографијама, плакатима, документима и исечцима из тадашње штампе ова изложба дочарава страшан, трагичан, али и величанствен пут који су Срби прошли од Сарајевског атентата 1914, до ослобођења у јесен 1918. године. О размерама страдања говори и податак да је Србија поднела највећу жртву - изгубила је 1.247.435 људи, или 28 одсто становништва.

ЕВРОПСКИ ПРОЈЕКАТ

ПРЕ две године, Југословенска кинотека ушла је у програм двадесетак филмских архива Еуропеан филм гатењаy (ЕФГ 1914), за који је ЕУ одвојила средства и ујединила филмске архивисте око јединственог пројекта који се односи на Први светски рат. У том пројекту, наша кинотека учествује са нешто више од 30 сати документарних и играних филмова из свог Архива, који су средствима ЕУ дигитализовани и чине јединствен сајт на којем се налази више од 650 сати програма и неколико хиљада докумената о Првом светском рату.

ЂОКА БОГДАНОВИЋ

ФЕСТИВАЛ нитратног филма до 15. јуна приказао је више од 60 документарних и играних филмова (поред дела посвећеног стогодишњици Првог светског рата, остатак програма обједињен је слоганом "Прохујало са нитратом"), а започео је остварењима српског продуцента Ђоке Богдановића, који су снимљени за време Другог балканског рата 1913, и уочи самог избијања Првог светског рата 1914. године. Реч је о завршном делу рестаурисаних филмова из фонда једног од пионира српске кинематографије, чијим се приказивањем крунисао завршетак трогодишњег рада Архива Југословенске кинотеке на обради, монтажи и дигиталној рестаурацији тог светски значајног филмског фонда. Основицу тих филмова чини нитратна трака, која је и помогла својом постојаношћу, отпорношћу и другим квалитетима да многе од ових остварења можемо данас да сагледамо у облику како су и настали пре 100 година.

ПОСЕТА КРАЉА ЛУДВИГА БЕОГРАДУ

КУРИОЗИТЕТ фестивала свакако је и филм "Посета краља Лудвига Београду" из септембра 1918, који је тек недавно пронађен у Аустријском филмском архиву у Бечу. Југословенска кинотека је и помогла аустријским архивистима да лоцирају место снимања овог својеврсног документа - једног од последњих филмских извештаја окупаторских сниматеља са српског фронта.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Стефан Зоран

15.06.2014. 20:20

Чувајте ове филмове и другу архивску грађу, направите копије! Сетите се да су Немци свесно бомбардовали библиотеку у Београду, да је у Загребу и Сарајеву спаљивана архивска грађа важна за нашу историју... Да су из библиотеке у Ватикану нестајали документи и цепани листови старих хроника, уместо којих су се у хрватској историографији појављивали фалсификати који су доказани, а ипак постали део званичне историје... Да се у српским манастирима на југу слично дешавало у време бугарске окупације...