Исидорине књиге с посветама

Б. Ђ.

четвртак, 17. 04. 2014. у 09:33

Исидорине књиге с посветама
Спомен-соба велике књижевнице у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“

ДАНАШЊИ човек срља како нико никада досад није! Победе су му величанствене, натчовечне. Направи потоп, да би вода прогорела светлошћу и енергијом ватре. Запали вулкан где хоће, у сићушном атому, или над целим континентом и народом... Чека ли и њега ограничење, мора ли се вратити земљи, и хлебу? А икад дође ли до тога, два су немирна питања наша. Шта ће бити од њега! Ко ће тада бити он?

Ово су питања која је Исидора Секулић (1877-1958) поставила пре више од пола века, у последњем написаном тексту, неколико недеља пред смрт, а која су и данас актуелна, важна и показују сву далековидост једне од најистакнутијих жена српске историје, академика, књижевнице, преводиоца и врсног зналца књижевности.

У програму "Дана Београда", посетиоци ће у четвртак, од 11 до 13 сати, моћи да обиђу њену спомен-собу у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић". По Исидориној жељи, овде је пренета њена обимна библиотека од око 3.000 књига, око 300 рукописа, делови намештаја из њеног дома, слике Милана Коњовића, Зоре Петровић, Милене Павловић Барили, Емануела Видовића...

- Има око 170 књига са посветама аутора, међу њима од Иве Андрића, Десанке Макимовић, Дучића, Црњанског, Владимира Ћоровића, Анице Савић Ребац, Милана Будимира, Милана Грола, и осталих познатих писаца тога доба - каже нам библиотекар-саветник Даница Филиповић, и показује металну ћасу у којој је, по причи, Исидора спалила рукопис своје књиге о Његошу, после Ђиласове критике.

Спомен-соба обновљена је 2008. године, реновиран је намештај, доста књига је укоричено, а сви њени рукописи су дигитализовани и могу да се читају на сајту Универзитетске библиотеке.

СПОМЕНИК НА ЛЕТО

СПОМЕНИК Исидори Секулић требало би да буде постављен током лета, у парку на такозваној топчидерској Малој звезди, на углу улица Андре Николића и Петра Чајковског. Скулптура Здравка Јоксимовића тренутно се припрема за ливење - рекао нам је књижевник Ратко Адамовић, председник Фонда са именом велике књижевнице при Општини Савски венац, и идејни творац ове акције.

ЗИДНИ ЧАСОВНИК

У полицама, прислоњене на књиге које је читала, стоје фотографије Едварда Грига и Шопена, поред старог радио-апарата "Космај" урамљен "Оче наш" који јој је стајао поред кревета, ту је и Богородица са Христом, чује се како зидни часовник још избија на пола сата и пун сат. Из телефонског именика из 1957, извирује папир на ком је уписала важне бројеве: Академија, "Југословенска књига", месар, сервис, СКЗ, Финци, Гавела... Пажњу привлачи њен секретер-сто, на ком леже перо и мастило, рукопис о Његошу и Валерију...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације