У ЕТНОГРАФСКОМ музеју отворена је изложба "Чешко-српске везе у архитектури 1863-1941". Изложба сведочи о значајном месту Србије у култури Европе, чему су допринеле и "братске везе" са Чесима, односно снажна идеја о идентитету и креативној моћи Словена.

Унапређење културног развоја Кнежевине Србије и отварање према европским утицајима у архитектури званично је покренуто 1850. именовањем чешког градитеља Јана Неволе за главног инжењера у Одељењу грађевина Кнежевине. Уместо анонимних и спретних дунђера, образовани архитект, Чех који потом постаје Србин (што потписом оверава Илија Гарашанин) узима "ствар у своје руке". И данас "своме отечеству" Студентским тргом доминира Капетан Мишино здање. Ова палата је међу балканском архитектуром бондрука по Неволиним плановима никла 1863. Другу преломну тачку, шездесетак година касније, представља долазак Јана Дубовија, једног од оснивача ГАМП (Група архитеката модерног правца) аутора првог чисто модернистичког здања - Женског склоништа, објекта у коме је данас смештена балетска школа "Лујо Давичо". И Дубови, аутор јединственог комплекса Опсерваторије на Звездари, узео је српско држављанство. У том вишедеценијском распону између Неволе и Дубовија, у Праг на школовање путују млади Срби који ће у отаџбини стварати оно што је данас највредније у урбаној меморији Београда, али и Чеси ће долазити у "братску државу" и остављати неизбрисив траг у културном бићу Србије, не само у архитектури.

После првог таласа, друго снажније оживљавање националног идентитета словенских народа у Европи по Првом светском рату везе Чехословачке и Краљевина СХС чини још јачим и тешњим. Београд чува низ урбаних знамења који сведоче о блиским односима двају народа током последњих 160 година. Краљ Александар поклања земљиште Масарику, а Алојз Мезера пројектује импресивно здање - данас амбасаду Чешке.

ВРХУНСКИ ДОМЕТ Посматрана као заједнички именитељ врхунског домета нове грађевинске логике и модерне безорнаменталне архитектуре, експресивна здања Добровићевог Генералштаба недвосмислено упућују на општу кулминацију градитељске свести српских архитеката школованих у прашкој средини. Говоре, такође, и о њиховом укупном, пре свега уметничком, доприносу унапређењу домаћег стваралаштва али и остављању видног трага у европској архитектури.

Након Неволе, активнији утицај чешке културе почиње од 1880, кад у престоницу долази Франтишек Неквасил, па Франц Зелени, Драгутин Чеха... Али целовит креативни израз у архитектури Београда чешки архитекти су остварили између два светска рата. Убрзо после распада Аустроугарске монархије и проглашавања Републике Чехословачке, у Београду се, као овлашћени цивилни инжењер чешког грађевинског предузећа "Матија Блеха" 1921. доселио Јарослав Прахл. Палата Југословенске банке, данас позната као бивши "Југоекспорт" у Коларчевој улици, његово је најмаркантније здање у Београду.

Комуникација је двосмерна, јер Срби од 1910. одлазе на школовање на факултет за архитектуру и грађевину чешког Техничког универзитета у Прагу. Момир Коруновић је "разбио лед", а у престоници је оставио низ изузетно значајних кућа, почев од данас "одране" поште на Главној железничкој станици, Министарства пошта и телеграфа у Палмотићевој... Значајна дела модерне међуратне архитектуре у Београду су остала и иза прашког ђака, архитекте Светомира Лазића, Стевана Тоболара, Данила Каћанског...

Најснажнији траг у европској архитектури од Срба, прашких ђака оставио је Никола Добровић. У Прагу је дипломирао 1923. и за разлику од својих српских колега остаје у чехословачкој престоници где је пројектовао и извео више самосталних здања међу којима и југословенски студентски дом.

Док су Руси, после Октобарске револуције, као емигранти, Београду и Србији донели академизам и еклектичну архитектуру - Чеси су "говорили" савременим језиком. Тај су језик пренели и као градитељи и као професори српским студентима, а долазили су из свесловенских побуда које су родиле многоструке културне везе, све до спорта и "Сокола"...

Изложбу прати богато илустрован каталог са текстовима на српском, чешком и енглеском језику.