СРПСКА историографија о прошлости Срба у Хабзбуршкој монархији, посебно на подручју Угарске, врло је богата и разноврсна али је веома разуђена, уситњена. То је био непосредан повод академику Василију Крестићу да напише књигу „Срби у Угарској 1790-1918.“ (издавач Матица Српска), коју је у уторак представио у САНУ, и којој су уз њега говорили Драган Станић и Мира Радојевић.

- Основно питање, које се као црвена нит провлачи кроз књигу, је питање националног, верског и политичког идентитета и опстанка Срба на подручју Угарске, касније Аустроугарске - каже Крестић за „Новости“.

- Дуго је владао процес германизације, притисак да се то становништво понемчи. Кад је престао тај притисак дошао је још гори, бруталнији, перфиднији притисак за мађаризацију. Требало је опстати на тој територији, а та борба види се кроз захтев да се ту створи једна српска територијална целина, црквена аутономија, разна удружења, институције као што је Матица српска, Српско народно позориште, разне читаонице, певачке дружине...

На питање зашто ово није историја Срба у Војводини, Крестић одговара да је један од основних разлога тај што је Војводина у том периоду постојала само 12 година. Други значајна компонента књиге је, по Крестићевим речима, однос Срба из Угарске са Србима из Србије, у време Првог српског устанка, у време револуције 1848, да се види како је Србија помагала Србе у Војводини у тој кризној ситуацији.


УТИЦАЈ ХРВАТА

- ПАЖЊА је посвећена и ономе што је до сада маргинализовано у нашој науци: српско-хрватском односу на том подручју, утицају Загреба и загребачке хрватске политике на српску политику почев од илирског покрета, преко револуције, па онда милетићевског периода, све до изјашњавања на великој новосадској скупштини за прикључење Војводине Србији - каже Крестић.