ЈЕДАН од наших највећих сликара 20. века, Милан Коњовић често је говорио како је увек имао око за боју, а цртеж му је задавао муку. Посебно на почетку његовог импресивног сликарског опуса.

"Рани цртежи Милана Коњовића" назив је изложбе која ће у четвртак бити приређена у Галерији "Мост" Завода за културу Војводине и трајаће до 10. маја.

На изложби ће бити представљено тридесетак цртежа насталих од 1917. до 1920. године. Било је то време Коњовићевог учешћа у Првом светском рату (1916. године мобилисан је у угарску војску) и током боравка на Академији у Прагу, у класи професора Влаха Буковца 1919. године.

- Већ у својој петнаестој години знао сам да ћу бити сликар, али су ми прве тешкоће задавали цртеж и форма - често се доцније присећао велики уметник, који је живео и сликао у Паризу од 1924. до 1932. године, али је праву инспирацију нашао тек када се вратио у родни Сомбор.

Сава Степанов, ликовни критичар и аутор поставке цртежа које је за изложбу уступила уметникова породица, каже да је из тих раних радова видљиво колико је Коњовић био свестан важности цртежа.

- Дијапазон цртежа на овој изложби је веома широк, од непретенциозних крокија, преко озбиљнијих скица и студија рађених у школском атељеу или у прашком парку, па све до цртежа којима се представља и карактерише мотив портрета,пејзажа или каквог другог призора - каже Степанов за "Новости".

У тим цртежима видљива је уметникова тежња да линију "савлада", да је потчини властитом темпераменту, напомиње Степанов и подсећа да је на самрти, пре 20 година, Коњовић свој сликарски опус затворио управо цртежом.

Био је то круг и у њему тачка. Као потврда његове омиљене изреке да је живот саздан од кругова.

НЕГОВАНјЕ ЦРТЕЖА

ГАЛЕРИЈА "Мост" ће до краја ове године приредити још десетак изложби цртежа посвећених познатим уметницима Сави Шумановићу и Зори Петровић, али и неколицини савременика.