Уручене Вукове награде

Д. Матовић

четвртак, 07. 02. 2013. у 16:43

Уручене Вукове награде
Изузетна Вукова награда за 2012. годину додељена је директору и главном уреднику компаније "Новости" Манојлу Вукотићу, на свечаности одржаној у згради Председништва

НА свечаности у згради Председништва у четвртак су уручене Вукове награде, које Културно-просветна заједница Србије додељује за нарочит допринос развоју културе, образовања и науке у Србији.

Награде је лауреатима уручио министар културе Братислав Петковић, који је, између осталог, рекао да је Вукова награда исказ поштовања за делатност истакнутих појединаца, али и признање нашој култури и науци у целини.

- Дело Вука Стефановића Караджића је разноврсно и разуђено и покрива многе сегменте друштвеног живота, тако су и овогодишњи добитници награде са именом нашег великог језичког реформатора личности које су дале велики друштвени допринос у различитим областима - истакао је Петковић. - То је посебна вредност Вукове награде и доказ да она заиста рефлектује суштину просветитељске мисије Вука Караджића.

У присуству бројних угледних званица, Вукова награда за 2012. годину уручена је књижевници Марији Бишоф, Зорану Гутовићу, директору издавачке куће “Православна реч”, антропологу др Бојану Јовановићу, кореографу и етнологу Славици Михаиловић. Награду су добили и професори школе “Лазар Саватић” из Земуна, историчар уметности мр Угљеша Рајчевић, књижевник Селимир Радуловић, библиотекар Драгана Типсаревић, галериста др Момчило Моша Тодоровић и професор Пољопривредног факултета др Миладин Шеварлић.

Изузетна Вукова награда додељена је директору и главном уреднику Компаније “Новости” Манојлу Вукотићу, историчару књижевности и театрологу др Рашку Јовановићу и историчару уметности, редитељу Ђорђу Кадијевићу.

- Вук Караджић је учинио све што један човек може да уради на ползу свог народа и зато не постоји име које бисмо поносније пригрлили од најславнијег препородитеља националне културе - рекао је Манојло Вукотић, који се у име добитника захвалио на награди. - Карађорђе је био устаник са кубуром, а Вук устаник са језиком. Он је умни стожер око којег је исплетена народна памет. Он је наша судбина. Мера нашег знања. Међаш нашег усправљања. Понос наше самобитности.

Вукотић је издвојио неколико наравоученија које бисмо и данас, како је рекао, могли имати на уму.

- Вук је нашу културу увео у европске токове. Зашто ми данас тако не умемо да разговарамо са оцветалом Европом - упитао је Вукотић.

- Вук нам је осветлио 30 ћириличних слова, савршених, једноставних и лепих. Зашто данас, више него икада, та слова насилно бришемо, гутамо, протерујемо, таманимо у име белосветског помодарства и андроидне диктатуре једнообразних? Вук је своју джиновску снагу извукао из српског народа. Он је од тог народног стваралаштва - не сељачког, не простачког, не фолклорног - створио дело које превазилази националне границе. Али ми из тих народних бразда данас не вадимо плодове, крупне и сочне, здраве и окрепљујуће, него мислимо да су они засађени по партијским ћелијама, чиновничким кабинетима или међународним салонима.

У сличном духу беседио је и песник Лјубивоје Ршумовић, председник КПЗ Србије, који је, између осталог, рекао:

- Могли бисмо да се одужимо Вуку Караджићу за огромно дело које нам је оставио можда тако што ћемо непрестано трагати и налазити начине да Вукову мисао и рад спасемо од баналних интерпретација, чувати их да не потону у црне рупе потрошачке лењости и равнодушности. Да нам се огњиште српског језика, карактера и духа народног не претвори, ако већ није, у пепелиште и буњиште претрпано туђицама, варваризмима и снобовским поштапалицама преузетим из других језика. На Вуку је да нас и даље опомиње и храбри да трудбенички истрајно тражимо, налазимо и чувамо нове искре народне мудрости, моралних норми и етичких закона, и да их прилагођавамо новом времену.

Присутне су поздравили и Живорад Ајдачић, генерални секретар КПЗ Србије, као и председник жирија Милован Витезовић, књижевник.

ТРОЈСТВО

- МОРАМО се вратити духу Светог Саве, језику Вука Караджића и мисли Петра Другог Петровића Нјегоша - поручио је Манојло Вукотић. - Ето, и Нјегошу ће 200 година од рођења, а државе, и ова и она тамо, ћуте, као преплашене, и као да се ковитлају мутни облаци око Ловћена, а нигде да засветли ниједна муња подсећања. А ваљало би да је то рапсодија громова. Јер, од Нјегошеве памети, као и Вукове, као и Светог Саве - боље и веће немамо. Вратимо се том тројству. Вратимо се њиховим лучама што су нам осветљавале мукотрпни ход векова. Вратимо се - народу. “Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине...” Друге нам нема.