НЕМАНЈИНА Студеница јесте била утврђени манастир, и то је било познато и старим путописцима и данашњим посетиоцима. Немања је изградио манастир Студеницу на остацима старијег утврђења кружног облика, са радијално постављеним троугаоним кулама и са полукружним кулама на источном и западном улазу у утврђење, каже, за „Новости“, архитекта Марија Јовин.

Текст „Бедеми чували Студеницу“, објављен 22. августа у „Вечерњим новостима“, у коме археолог др Марко Поповић, између осталог, наводи да је Студеница зидана као утврђен манастир, подстакао је Јовинову, руководиоца конзерваторским радовима у Студеници од 1965. до 1988. године, да још једном потврди да су најновија археолошка открића била позната ранијим истраживачима и углавном објављена.

- Немања је обновио кружни бедем утврђења, али није обновио троугаоне куле - објашњава архитекта Јовин.

- Приликом ослобађања манастирског бедема од наноса земље, нашла сам остатке троугаоних кула првобитног утврђења, као и полукружне куле источног улаза. Помиње се откриће цркава на источној страни, конака на северној и Немањиног утврђења. Конаке на северној страни, који су сада откопани, открио је др Слободан Ненадовић педесетих година прошлог века, публиковао их и поново затрпао због недостатка средстава за конзервацију. Две мале цркве на источној страни су откривене током радова седемдесетих и осамдесетих година, од чега једна припада Немањиној фази.

Наша саговорница подсећа да се нешто слично догодило и пре неколико година. Тада је као велико откриће представљен проналазак Немањиног водовода.

МАНАСТИР ТАВОРИ - УНЕСКО нас скоро десет година опомиње да немамо менаджмент план за Студеницу - истиче Јовинова. - Нема архитектонске визије и целовитог програма радова, уређења и коришћења. Нема целовите бриге о изгледу манастира и прилаза, нема бриге о посетиоцима, о одржавању објеката, као ни бриге о заштићеној околини. И манастир и подручје данас таворе. Монаси више не дочекују посетиоце, Немањини каменоломи се експлоатишу за мермерно брашно, хотел више не ради, сеоска библиотека и читаоница су исељени из Карађорђевог конака на источном платоу, амбуланта више нема сталног лекара...

- Тај мермерни водовод, који је Немања изградио, открила сам 1967. године и утврдила да је прешао преко остатка једне троугаоне куле и да је уведен у манастир кроз већ постојећи бедем. Комад водовода дужине једног метра био је изложен у Галерији Академије наука и уметности, да би га данашњи археолози поново открили.

Она тврди да се археолошка истраживања увек пажљиво документују, па недостатак документације не може да представља проблем.

- О истраживањима у Студеници, која су обављана од 1965. до 1988. године, урађена је сва документација, која се налази у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Ипак, Марија Јовин је због радова у Студеници привремено остала без посла у Републичком заводу. Касније је, међутим, враћена на посао. О том догађају она каже:

- После свих радова којима сам руководила, Студеница је била најуређенији манастир у Србији и таква је постала део светске баштине. Наставила сам са истраживањем шире урбанистичке матрице инфраструктуре средњовековне Студенице - средњовековни водовод, путеви, каменоломи и насеља градитеља. Пошто живимо у Србији, тај рад је морао бити заустављен. Оптужба за прокишњавање пала је у воду и враћена сам на посао, али не и у Студеницу.



НЕОПХОДАН АРХИТЕКТА

- ИЗ вести у „Новостима“ види се да један археолог може сам да доноси закључке, не само о археологији, већ и о архитектури, иконостасу, па и о сликарству - истиче Јовинова. - Али од Шлимана па надаље, познато је да тим стручњака може доносити компетентније закључке, поготово на истраживању где се преплићу разне временске фазе и обнове грађевина. Веома је тешко без архитекте имати прави увид у архитектонске склопове објеката.