Романи Чака Палахњука на српском
13. 08. 2012. у 20:54
Први пут на српском језику објављен је роман „Невидљива чудовишта“. До краја месеца појавиће се и роман „Бљуц“
ПРВИ пут на српском језику објављен је роман Чака Палахњука „Невидљива чудовишта“, у преводу Александра Милајића, а до краја месеца појавиће се и његов роман „Бљуц“ - оба у издању нове издавачке куће „Фестина Ленте“.
Палахњук је аутор чувеног романа „Борилачки клуб“ из 1996, по коме је три године касније Дејвид Финчер снимио истоимени филм са Бредом Питом, Едвардом Нортоном и Хеленом Бонам Картер у главним улогама.
Овог америчког писца из Портланда називали су својевремено чудом од детета, и једним од најсвежијих и најинтригантнијих аутора каквих већ дуго није било. Као заводљиви сатиричар савременог друштва, Палахњук је стекао велики број поклоника међу читалачком публиком у свету.
У роману „Невидљива чудовишта“, Палахњук се поиграва са опседнутошћу савременог друштва физичким изгледом и спољашњом лепотом, модном индустријом, као и свеприсутним губитком сопственог идентитета у потрошачком друштву. У поређењу са „Невидљивим чудовиштима“, његов шокантни првенац „Борилачки клуб“ чини се као лагана вожња чезама.
„Ако не могу да будем прелепа, желим да будем невидљива“, мото је главне јунакиње дела, успешне манекенке која након изненадне „несреће“ на ауто-путу, остаје унакажена и неспособна да говори, те се она која је због своје лепоте била у средишту пажње, претвара у невидљиво чудовиште, толико наказно да се сви претварају да не постоји...
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
ГЛАВНА НАГРАДА "ДИЈАЛОГУ СА БОЈОМ": Отворен Пролећни ликовни салон УЛУВ у Врбасу (ФОТО)
ЛЕГЕНДАРНИ цртач и професор Ликовне академије Драган Лубарда тврдио је да се генијални уметник може појавити и на селу у Босни.
21. 04. 2021. у 21:05
НЕВЕРОВАТАН ЗАПИС ИЗ 1492. ГОДИНЕ: Ово је најстарија записана српска песма
ИАКО је много тога остало заувек изгубљено у бурној и турбулентној историји српског народа, запис најстарије српске песме је ипак опстао.
21. 04. 2021. у 18:24
ПРЕМИНУО ГЛУМАЦ ДАМЈАН ДИКЛИЋ: Тужну вест објавила Биљана Србљановић
ГЛУМАЦ Дамјан Диклић (40) преминуо је данас, а тужну вест објавила је Биљана Србљановић која се опростила од њега.
21. 04. 2021. у 18:13
ПОЧИЊЕ НЕДЕЉА АРХИТЕКТУРЕ: У Ликовној галерији Културног центра Београда
ШЕСНАЕСТА Београдска интернационална недеља архитектуре - БИНА биће свечано отворена 22. априла у 19 часова у Ликовној галерији Културног центра Београда, отварањем изложбе "Београдска школа становања од краја 1950. до средине 1980. - Комплексност идеја". Ауторка изложбе је Тања Дамљановић Конли
21. 04. 2021. у 17:05
ПРЕДСТАВА "УЈКА ВАЊА" АНДРЕЈА НОСОВА : На 70.Фестивалу професионалних позоришта Војводине
ПРЕДСТАВА "Ујка Вања" настала у продукцији Хартефакт фонда и Народног позоришта "Стерија" из Вршца (по тексту Антона Павловича Чехова) у режији Андреја Носова, биће изведена 25. априла 70. Фестивалу професионалних позоришта Војводине.
21. 04. 2021. у 17:04
Marko Savic
15.08.2012. 04:00
Drebalo je puno vremena da srpska kulturno-pravoslavna scena konacno sazri i izrodi iz svoje utrobe jednu zdravu semi-tolerantnu izdavacku kucu, kojoj smisao poslovanja nije profit vec kultura (shokanto ili samo logicno?).Drago mi je da u ovim smutnim vremenima zelja za slobodnim izrazavanjem i kritikom ne manjka, kao i da mladi ljudi u dijaspori (verujem da su otisli ne svojom krivicom vec zbog nebrige drzave da im pruzi priliku) i dalje pokusavaju da podrze, povuku i povezu nasu zemlju sa...
@Marko Savic - Otis'o je svak ko valja, neki vani, a neki ka nebu...
Ova semi-tolerantna kuca, kako je kolega nazvao, je samo primer mogucnosti koje se otvaraju krizom. Siromastvo, sve veci problemi u oblasti privrede, slabe investicije kao i pogorshano stanje na izvoznom planu samo trebaju da predstavljaju podstrek mladima koji deluju u oblasti kulture. Pozdrav za Festinu i njihovog strucnjaka.
Dobar dan tugo!
Dal' ikog u nasoj "drzavi" iznenadjuje odlazak mladih i talentovanih ljudi u beli svet, ovog puta daleki istok, i pokusaj uspostavljanja kulturne veze sa Kinom? Sramota je za nase "voljeno ministarsko rukovodstvo" sto entuzijasti, poput ekipe iz Festina Lente, treba da spajaju nacije i krce put kulturnim dogadjajima, dok oni koji su za to placeni sede na svojim debelim guzicama u foteljama gde pustaju korenje. Bravo za mlade i uspesne ljude u inostranstvu, vi ste ponos Srbije!
Коментари (10)