Сергеј Трифуновић: Треба срца и храбрости

Радмила РАДОСАВЛЈЕВИЋ

субота, 12. 11. 2011. у 20:58

Сергеј Трифуновић: Треба срца и храбрости
Глумац Сергеј Трифуновић, о својој улози у филму „Глас истине“ Ларисе Кондрацки. Две жене у центру приче о трговини белим робљем

НА недавно завршеној Синеманији, међу 16 филмова Спилберга, Питера Вира, Джона Мадена, Вудија Алена, Роналда Емериха, Бенета Милера... који су премијерно приказани, наша публика имала је прилику да види и „Глас истине“, редитељке Ларисе Кондрацки.

Филм се заснива на истинитом искуству и књизи Катрин Бољковац, полицајке из Небраске (пореклом Хрватице), која је била члан мировне мисије независног контрактора ангажованог од стране УН након рата у Босни. Служећи овој мисији открила је трговину белим робљем, највише девојкама, у којој су, поред локалних криминалних босова учествовали и поједини припадници међународних снага УН - од оних високо рангираних, до дипломата. У „секс трафикинг“ у бази Кфора у БиХ, највише је била уплетена фирма „Демакра“, приватна компанија непознатог порекла и власништва, коју је у овој афери штитио Стејт департмент, и која је крајем 90-тих у Босни имала потписане милионске уговоре.

НАГРАДА ЗА НАЈБОЛЈЕ КАО најбоља остварења управо завршеног фестивала ангажованог филма “Слободна зона”, публика је својим гласовима издвојила четири филма. Поред “Депоније” познатог уметника Викија Муниза, ту су играни филм “Зидови” шпанског редитеља Густава Тарета, документарац славног иранског редитеља Джафара Панахија, којим је отворена “Слободна зона”, а на четвртој позицији је документарно остварење тибетанског редитеља Нгванг Чофела “Тибет у песмама”. Награда публике за најбоља четири филма додељује се у виду откупа телевизијских права и права за приказивање на турнеји “Слободне зоне” у 30 градова широм Србије.

Овогодишњи фестивал представио је 40 дугометражних и кратких остварења. И ове године, “Слободна зона” била је врло посећена - од 4. до 9. новембра пројекције филмова у Дворани културног центра и Дому омладине пратило је више од 12.000 гледалаца.

У драми „Глас истине“ полицајку Катрин Бољковац игра Рејчел Вајс, а у глумачкој екипи су и Ванеса Редгрејв, Моника Белучи и Сергеј Трифуновић. Филм је, по Трифуновићевим речима, поред премијерног приказивања у Америци имао и скрининг у главном штабу УН у Нјујорку који је протекао врло непријатно, с обзиром на чињеницу да озбиљно оптужује и раскринкава деловање њихових снага у Босни, али и у другим земљама.

- Та жена, Катрин Бољковац, истински је херој. У време кад људи заобилазе палог човека на улици и нико неће да одвоји минут да помогне неком невољнику, она је ударила на УН, Стејт департмент, полицију, криминалце, највећу приватну фирму која је уговором са Стејт департментом сервисирала ратове у Босни, Ираку, Авганистану. Наравно, као награду, Катрин Бољковац добила је уцене, застрашивање, прогон, отказ... али је успела да покупи сву документацију до које је дошла у Босни, да оде на Би-Би-Си, и да све објави свету. С друге стране, једна друга млада жена, редитељка Лариса Кондрацки, такође је имала срце и много храбрости да, усред Америке, направи филм који документовано разоткрива цинизам и њено криминално деловање као светског „миротворца“ - каже Трифуновић.

Филм је већим делом сниман као да је документарни, поготову сцене насиља и застрашујућег сексуалног злостављања девојака и девојчица свих националности, које су или отете, или су лажима доведене у Босну (највише из држава бившег Совјетског Савеза, и нису професионалне проститутке). Сниман је у Румунији, па је овде Румунија, по речима Трифуновића, глумила Босну, румунски глумци су на неком босанско-српско-хрватско-румунском језику играли наше људе.

Постоји још један разлог због којег му, како истиче, веома значи то што је део екипе овог филма.

- У ери када су рат у Босни и године након рата само још једна подлога за идиотске акционе филмове у којима је све црно-бело, Срби су, наравно, негативци. Ричард Гир јури Караджића по вилајетима Босне, док овај - о, ироније, темпира сперматозоиде по Банату! Прави зликовци су међу Кфоровима, Сфоровима и осталим „сморовима“, истина је, наравно, увек видљива, само треба имати храбрости да се викне: „Цар је го“! А то и јесте једна од суштина посла којим се бавимо, ако је неко и посумњао, или заборавио.

ОСКАРОВКА И “НИКО“

ЛАРИСА Кондрацки је, по Трифуновићу неко ко већ улази у категорију пријатеља.

- Нашла ме је у Лос Анђелесу и рекла да би желела да играм у њеном кратком филму о белом робљу у Босни. Она је већ била тамо, и инспирисана страшним сведочењима направила причу коју је желела сама да режира. Заинтересовани продуценти, наравно, нису имали поверења у некога ко никада није режирао, и онда је она са свог животног осигурања скинула сав новац, неких педесет хиљада долара, и на основу дугометражног снимила кратки филм „Глас“, да би показала да уме да режира. Када је понудила Рејчел Вајс да игра лик Катрин Бољковац, она је у том тренутку била фришка оскаровка, Лариса нико. А мени је зазвонио телефон, Лариса ми је у пола ноћи рекла да је у Букурешту, да снима филм, и да ме моја улога чека. Та улога био је лик босанског полицајца који је помагао Катрин Бољковац у разоткривању мреже трафикинга, али због обавеза нисам могао одмах да одем. Тако ми је запао још један негативац. Али, не жалим!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)

FOČA-SRBINJE

12.11.2011. 22:02

Sergej Trifunović malo ime Srpskog glumišta.Nek ide Jovanu Divljaku pa nek ga on gleda.

Dragan Indjic

13.11.2011. 03:49

@FOČA-SRBINJE - Majke ti,gdje ti ovdje vidis Divjaka.Plitak si decko;((((

Lemi

13.11.2011. 12:54

@FOČA-SRBINJE - Dragane, ne moze Sergeja oprati ni Sava ni Dunav, a kamo li ti.

Divjakova zrtva

12.11.2011. 22:40

''Tako mi je zapao još jedan negativac. Ali, ne žalim!''Najgore je sto si negativac i u stvarnom zivotu. Ja to stvarno zalim!

Nebojsa Stegic-Neso

12.11.2011. 23:10

Nije mi jasno zasto tom glumcu dajete tako puno prostora.Ostavite neka to rade "njegovi" za koje on radi.On je kod nas "polozio" i svoje nazovi glumacko umijece moze okaciti macoru o rep!Nama nista ne treba da pokazuje !

jesteeeee

12.11.2011. 23:26

Treba imati hrabrosti da se suočiš sa greškama svog naroda, pogledajte Đokovića, dok pobeđuje onda je Srbenda, kada izgubi odmah je ovakav i onakav jer nije to greška celog naroda kada pogreši, tada se javlja individualna odgovornost, kada pobedi onda je zaslužan svaki građanin Srbije ponaosob... svako nosi svoj krst, ko je ubijao neka plati, ali ako ste slavili ubice onda i Vama deo krivice... . Ima Boga.

Marko

13.11.2011. 01:05

Sergej, dodji malo u Republiku Srpsku. I mi bi voljeli da te vidimo hehehe...mislim da vidimo kako dobro glumis, glumac!

rale

13.11.2011. 01:13

Ko nam se to javio...mali Sergejcic izasao iz misje rupe. Slobodno izadji misu mali, nece ti niko nista....sramota je dirati zene, djecu i nejake

Viktor

13.11.2011. 01:28

Sergeju, ne vredi ti ništa,možeš sad da pričaš sve u desetercu, pokazao si sa majcom nedavno u Sarajevu ko si i šta si i kolko voliš srbe i koliko ti je stalo do istine i patnji srpskog naroda kroz predhone ratove...