Дан када је страдала Народна библиотека

М. КРАЛЈ

05. 04. 2011. у 20:55

Дан када је страдала Народна библиотека
Пре седам деценија, у немачком бомбардовању уништена до темеља Народна библиотека. Неповратно изгубљени драгоцени рукописи, неки датирали из 12. и 13. века

НЕПРОЦЕНЈИВО културно благо, готово целокупно памћење српског народа сабрано у књиге, пре тачно 70 година отишло је у прах и пепео, када је погођена немачким бомбама, до темеља изгорела Народна библиотека на Косанчићевом венцу.

Тога јутра небо над Београдом запарало је 230 бомбардера и 120 ловаца. "Штуке", "јункерси", "месершмити", тепихом бомби разарали су зграде, улице, тргове... Расејали страх и панику, у смрт отерали хиљаде наших суграђана. Око четири сата по подне, запаљиве бомбе пале су и на адресу Косанчићев венац 14, на дом српске писмености.

Пожар који се неумољиво ширио прогутао је 300.000 књига, 1.500 средњовековних рукописних књига (многе од њих нису биле проучене), оригиналне рукописе на пергаменту, повеље, краљевска, царска и црквена документа, бројне збирке турских рукописа, старе штампане књиге из 15, 16. и 17. века, старе мапе, гравире, оригинална музичка дела, новине...

КАЗНЕНА ОДМАЗДА УКУПАН биланс напада на Београд бележи да су Немци у акцији "Казнена одмазда" у времену од 6. до 12. априла употребили 620 бомбардера, који су бацили око 440 тона бомби. У току борби за одбрану Београда југословенски ловци и противавионска одбрана успели су да оборе више од 40 немачких бомбардера и ловаца, а према признању самог команданта немачке 4. ваздушне флоте, генерала Лера у базе се око 10 одсто авиона враћало са оштећењима.

Заувек су нестали споменици наше духовности попут "Типика светог Саве Јерусалимског" из 1319. (у преводу архиепископа Никодима), призренско "Четворојеванђеље" на пергаменту са српским рецензијама, "Октоих" из 12. и 13. века, који су међу нашим најстаријим рукописима, "Александриде" из 14. и 15. века са минијатурама на којима је био први приказ пирата... Нажалост, никада тачно није утврђено колико се и какво благо чувало у Народној библиотеци, јер су у згради изгорели и каталози. Једно је сигурно: са згаришта није извучена ниједна цела књига.

Пожар после бомбардовања трајао је неколико дана, а у општој паници и метежу, зграду библиотеке нико није гасио. Последње су у подруму изгореле вредне и рукописне књиге које су данима пре 6. априла ту биле спаковане у сандуцима и чекале евакуацију. Наиме, већ после потписивања Тројног пакта, очекујући ратно стање, био је спреман план измештања националног књижевног блага.

ВЕНЦИ И СЕЋАНЈА НА месту срушене зграде у среду у 10 сати венце ће положити представници НБС, Министарства културе, Скупштине града, удружење грађана "6. април", као и амбасадор СР Немачке Волфрам Мас. Нешто касније у Народној библиотеци Србије биће представљено 796 књига издавачке куће "Геца Кон" враћених из Лајпцига у Београд, после 70 година. Сећање на 6. април биће обележено и у УКС, у среду у подне представљањем књиге "Срби и свет" Радомира Смиљанића и Веселина Джелетовића Павлова.

Током мартовског преврата, због бурних политичких догађања, на књиге се заборавило. Постојао је, додуше, један индивидуални вапај тадашњег библиотекара Ђорђа Радојчића, који је преко свог брата запосленог у генералштабу покушао да набави камионе за књиге које су запослени паковали у сандуке све до 3. априла. Нажалост, тог дана, ондашњи управник библиотеке Драгослав Илић, пренео је наређење министра просвете Мише Трифуновића, да се хитно одустане од припрема за евакуацију.

У зграду на Косанчићевом венцу 14, кућа српске књиге која је од свог оснивања стално мењала пребивалиште уселила се 1920. године. Народна библиотека тада добија од владе средства да купи зграду картонаже на Косанчићевом венцу од индустријалца Милана Вапе. Ова зграда није била грађена наменски, па је убрзо постала тесна и непогодна. Библиотекари су све до 1941. упорно покушавали да добију нову зграду, али до ње нису успели да дођу, углавном због недостатка новца. Народна библиотека је, иначе, наша најстарија културна институција. Основана је 1832. године, а била је смештена уз саму порту Саборне цркве.

СТРАДАЛА И У ПРВОМ РАТУ

ТОКОМ бомбардовања Београда у Првом светском рату страдао је део фонда Народне библиотеке Србије. Књиге су потом пресељене на више места у Београду, Нишу и Косовској Митровици. Део фонда доспео је и до Софије, али је после рата враћен. Нестало је доста грађе, рукописа, књига и новина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Tuga

05.04.2011. 21:49

Boze, kakva tragedija! Kako neko moze da unisti kulturno blago? I to ''civilizovani Nemci''?