“Гласови“ надмашили “Лјетопис“

Д. Бт

петак, 15. 01. 2010. у 11:56

“Гласови“ надмашили “Лјетопис“
Гроздана Олујић добила Нинову награду за роман године, одлуком жирија 3:2. Олујићева: Највише се радујем читаоцима - они одређују судбину књиге
РОМАН „Гласови у ветру“ Гроздане Олујић (1934), у издању СКЗ, проглашен је за најбољи у протеклој години. Тројица чланова НИН-овог жирија - Александар Јовановић, Мило Ломпар и Младен Шукало - дали су своје гласове овој књизи, док су се двојица - Милан Влајчић и Александар Илић приклонили „Лјетопису вјечности“ Жарка Команина (СКЗ).
На конференцији за штампу председник жирија Влајчић прочитао је образложење у којем се, између осталог, наводи: „У роману Гроздане Олујић кроз причу о једној српској грађанској породици уметнички убедљиво се појављују важне традиције европског романа, ... породични роман који је битно одредио уметнички лик књижевности и у 19. и у 20. веку и емигрантски роман који битно обележава важну модернистичку традицију како српске, тако и светске књижевности“.
На трећем месту је, према претходним изјашњавањима чланова жирија, роман „А ако умре пре него што се пробуди“ Ђорђа Писарева, а у ужем избору биле су и књиге: „Прсти лудих очију“ Рајка Васића, „Три слике победе“ Звонка Карановића, „Таоци“ Сандре Петрушић, „Константиново раскршће“ Дејана Стојиљковића и „Парк Кармен Маћадо“ Мирјане Урошевић.
Било је пријатељског лобирања, што је сасвим нормална ствар, али је жири веома напорно радио јер је, од укупно 133 романа, у последња два месеца пристигло чак 90. Гледане су и бестселер-листе, међу њима није било књиге за награду, али је добро што и таква дела постоје, рекао је Влајчић. Однос приликом гласања 3:2 говори да су романи били изједначени, истакао је Јовановић. Да је било изузетног романа, гласање би било другачије. Жири је радио одговорно и демократски, а могло се приметити да су многи романи били нелекторисани. Илић је оценио да прошлогодишња продукција није била најбоља, али не и рђава. И по мишљењу Шукала, понуда је била осредња. Ломпар је истакао да је награђена књига породични роман, али да аутор тој теми није приступио на конвенционалан већ на модеран начин.
- Роман „Гласови у ветру“ таложио се пуних 30 година, а онда је пре две године сам себе почео да пише, да ствара своје јунаке и свој ритам. Тако је настала прича о породици али и о нашем језику, ко смо и шта смо. Свог јунака вратила сам у земљу да се бави најбитнијим стварима, децом, језиком и лечењем - рекла је видно задовољна Гроздана Олујић. - Имала сам дуге паузе у писању, бавећи се превођењем и бајкама и нисам од оних писаца који лако и брзо пишу, додала је славодобитница и закључила: „Највише се радујем читаоцима јер они одређују судбину књиге.“
Награда, чији је новчани део 10.000 евра, а додељује се под покровитељством Српског пословног клуба „Привредник“, биће уручена на свечаности у Народном позоришту 22. јануара.

ХВАЛјЕНА И ОСПОРАВАНА
ПРВИ роман Гроздане Олујић о младима и за младе „Излет у небо“ (1957) доживео је и успех и оспоравања. Преведен је на 28 језика, извођен на позоришној сцени, а по њему је снимљен и филм „Чудна девојка“. И следећи, „Гласам за љубав“, „Не буди заспале псе“ и „Дивље семе“, наилазили су на велике похвале али и критике јер су отварали теме које су за оно време биле превише осетљиве. Велики успех постигла је и као бајкописац.