Још верујем у немогуће

Драган Богутовић

субота, 14. 11. 2009. у 20:58

Још верујем у немогуће
Вук Драшковић о новом роману чија се радња догађа у времену пре Титове смрти и после ње: Доктор Арон ми је говорио: „Клони се, сине, гомиле и хука хиљада, клони се сваког сем себе, иако ћеш тада бити у најопаснијем друштву“

Тек изашли роман Вука Драшковића „Доктор Арон“ (издавач „Српска реч“) биће велико изненађење за читаоце поклонике његовог пера и не мањи изазов за критичаре. Књига се потпуно разликује од свега што је овај аутор до сада изнедрио. Да ли је то и његово најбоље дело, како тврди његов први читалац и уредник Александар Чотрић, показаће време, али је извесно да је најкомплексније и урађено са највећом амбицијом.
Роман се рачва у неколико рукаваца отварајући низ историјских, филозофских, националних и религијских тема, а у центру збивања је чудесни београдски неуропсихијатар Арон Тодорић. У његов дом долазе пацијенти и познаници разних фела, академици, писци, професори, историчари, адвокати, новинари, дисиденти, али и чудаци од којих је један умислио да је Наполеон лично, а други да му је у израслину на врату полиција убацила прислушни уређај. Они жучно расправљају о актуелним друштвеним проблемима и сваки од њих носи неку своју интимну муку. И њихов домаћин чува тајну коју писац постепено и зналачки открива. Радња се догађа пре Титове смрти и после ње.
* У лику Арона Тодорића, познаваоци београдских интелектуалних кругова могу лако препознати неуропсихијатра Веселина Савића и његово окружење. Чиме вас је тај човек инспирисао?
- Са доктором Веселином Савићем, непоновљивим чудаком и чаробњаком, дружио сам се скоро две деценије. Окупљао је око себе духовну елиту, и дисидентску и режимску, ондашње Југославије. Био је геније и зато смо говорили да је луд. Он ме је инспирисао да обликујем лик мог доктора Арона, а то је трајало дуго. Пре него што се родио у овом роману, Арон се оглашавао на страницама „Ножа“, „Молитве“, „Руског конзула“ и „Мете“, али без имена или под другим именима.
* И неки други ваши јунаци могу се препознати, као што су Јово Капичић, Добрица Ћосић, Владимир Шекс, Јара Рибникар; случај писца Гаврила подсећа на случај писца Гојка Ђога, а има и алузија на пашквилу Војко и Савле...
- Неки читаоци препознали су неке друге људе. То ме радује, јер су књижевни ликови успешнији што су универзалнији. Војко и Савле или Арон и Барон? На читаоцима је да одгонетају, а писац саопштава лаж која је истина.
* Одласком Арона у Израел, отварате прави мали трактат о вери, хришћанству, Богу. Судећи по неким другим књигама, ове вечне теме веома су интригантне и за модерног човека који се сматра ослобођеним свих предрасуда...
- У Израелу, где борави први пут у свом животу, да би у Капернауму сахранио своју промашену срећу, своју Сару, доктор Арон се упушта у авантуру упоређивања Мојсија, Мохамеда и Христа. И закључује да је Мојсије желео савршеног верника, Мохамед - савршеног ратника за веру, а Христос - савршеног човека.
* Као црвена нит кроз роман се провлачи дилема да ли са човеком умире све или остају дух и мисао као нешто неуништиво. То питање мучило је многе писце, какав би био ваш одговор?
- Материја је неуништива. Ово је наука доказала и ово је неспорно. А шта бива са човековом душом, мишљу, осећањима? Да ли су и они неуништиви? За тим одговором трага доктор Арон и то трагање ће и да га убије. Нјега, као и Ивана Карамазова, мучи Бог, а Бог је за сваког човека врховна а можда и једина суштинска мука.
Ја сам у болним дилемама мог доктора Арона. Надам се да ће мој дух, (мисао, душа?) посматрати моју сахрану, а страх ме је, опет, од језе да неће и да је смрт вечити крај. Између наде и страха, бирам наду.
* У роману се, у негативном контексту, говори о Титовом времену и владавини. Како објашњавате да се у последње време враћа интересовање за Јосипа Броза?
- Доктор Арон је упознао Тита још 1937. у Москви, а лечио га је, изгледа, од маније гоњења, и у Београду, пред његову смрт. Он је изблиза упознао поредак Лажи и Силе као Врховног добра. Зато доктор Арон зна да Југославији, чим умре Тито, нема спаса. Лаж и Сила приредиће „велики циркус слонова“ са шахом, српом, белим печуркама и највећим слоном без главе. Србија се данас враћа Титу, јер је Србија, и данас, после свега, онај слон без главе.
* Једна од окосница романа је чудесна, фантазмагорична прича о младом Американцу Нику Висперу за кога се најпре мисли да је реинкарнација једног српског војника из Првог светског рата?
- Мени је доктор Арон причао, а присуствовао сам и његовим научним експериментима, да су магнетни таласи човечје жлезде епифизе исти као и магнетни таласи Земље и наше галаксије. Специјалним смесама, које је он справљао, подстицао је јужни пол епифизе да га одведе у прошлост, а северни пол да завири у будућност. Причао ми је, а ја му верујем, да је на тај начин видео Голготу Србије у Првом светском рату и видео, баш видео, и једну српску болничарку, која ће да погине 1916, и једног српског војника, који је испустио душу на острву Видо, али ће да се поново роди 1953. у Либертвилу, код Чикага. Нема немогућег, ако верујете у могуће. Тако су се та српска болничарка, која је погинула 1916, и амерички поручник који је рођен 1953, венчали у једном селу близу Крагујевца 1981. године. Присуствовао сам њиховом венчању.
* Да ли је било тешко, после веће паузе, поново упливати у романсијерске воде?
- Није било тешко него лековито.
* Последњих деценија мењале су се књижевне поетике и разни „изми“. Ипак, као да се испоставља да нема добре књиге без добре приче, што показује и ваш роман?
- Писац је срећан не само кад га читаоци хвале, него и када га псују или мрзе. Писац мора бити несрећан само ако читаоци заспу док читају његову књигу и ако се она заврши после читања.
* Кроз речи вашег јунака провлачи се мисао да ништа значајније није урађено без вере у наду, у снове, у немогуће. Да ли је то и ваше убеђење?
- Христос, Колумбо, Галилеј, Ђордано Бруно, Коперник, Нјутн, Нјегош, Ајнштајн, Доктор Арон. Све усамљеници. И све јеретик до јеретика. Само појединци имају снове. Не верујем ни да су Иљф и Петров могли да напишу било шта заједно. Аутор је само један од њих. Доктор Арон ми је говорио: „Клони се, сине, гомиле и хука хиљада, клони се сваког, сем себе, иако ћеш тада бити у најопаснијем друштву“. Нисам га послушао, а цитирао сам његов завет изнад његовог гроба, кад сам се опростио са њим.
Да ли је то, питам се, мој грех? Он је завиривао међу звезде, а ја сам звезде Врховне тајне и Савршеног ума тражио у Србији и међу Србима. Надам се, ипак, да се доктор Арон не љути, јер сам, и као политичар, желео немогуће, у нади да досегнемо оно могуће. Као писац, у овом роману ја сањам и настављам да верујем у немогуће, јер сам реалан. Нека ми фанатични заљубљеници у Чарлса Дарвина и његову Госпођу Еволуцију, као Врховни ум, као свог Бога, одговаре само на једно питање: како то да је њихова Госпођа Еволуција могла да створи све, осим Бога? Да ли, порицањем Врховног ума, уображавају да су они тај Врховни ум? Тешко нама, ако јесу.

КОЛЕКТИВНИ БОЛЕСНИК
* Шта вам је, као писцу, политика којом се бавите целог живота дала а колико одузела?
- Мени је политика доносила и доноси само несрећу. Толики људи су убијени или су страдали само због тога што су били са мном, а стрела је, неколико пута, одапињана и на моју главу. Моја политика говорења истине мржњом је испунила многе. Зашто? Зато што су Србија и Срби колективни болесник. Где год да пипнеш, видиш тешку болест. Хтео сам да будем лекар, да будем доктор Арон, и прописујем лекове. Неопростива грешка, јер тешки болесници мрзе докторе, а обожавају надрилекаре и врачаре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (26)

branko

14.11.2009. 21:32

Ovaj sizofreni covek nam zaista nije potreban, ni kao politicar, ni kao pisac ! Kamo srece da ga nema u ovoj jadnoj Srbiji !

Александар

15.11.2009. 00:40

Књигу сам већ купио и прочитао. Изванредно и надахнуто остварење, које ме је нагнало да се запитам колико времена сви проводимо у непотребним и јаловим трошењима своје енергије. Свака част Вуку Драшковићу, а мрзитељи нека наставе да пљују по човеку који је сасвим сигурно Велики Књижевник!

strela

15.11.2009. 02:40

Svojevremeno sam procitao noz i molitvu g.draskovica,kad je usao u politicke vode ocekivao sam da ce ici stvarno da zastiti srpski narod,kako on rece od ustaskog barjaka i muslimanskog handzara.dobi vuk draskovic skoro milion pristalica i potom se odmetnu i sve ih izgubi.Mislis li vice da cemo ti opet kupovati knjige i citati,kako bi ti punili dzepove a da nas ti foliras.Ja i moje okruzenje ( koje nije malo )sigurno necemo.Mnogo si nas bre izblamirao i niko od nas te ne zeli u svojoj blizini.Ja licno mislim da je steta sto nisi samo pisao knjige,i ove bih citao,ovako,mnogo si bre ljude oblatio i izneverio,mene bi bilo sramota da se vise javno pojavljujem.Bilo bi to ljudski i priznati umseto pljuvanja po drugima koji su tu nesto i uradili.Vreme ce ih potvrditi!!!!

George USA

15.11.2009. 06:33

Jedan bolesnik kao sto je Vuk Draskovic , proglasava celi srpski narod za teskog bolesnika, samo zato sto ne misli kao on. Dali u Srbiji uopste postoji veci bolesnik od Vuka. Zasto mu uopste dajete prostor u Novostima?, O cemu on uopste pise? . U dosadasnjim njegovim djelima on postavlja pitanja i daje odgovore. Bilo bi lijepo kada bi sjasijo srpskom narodu sa grbace. On nije svjestan da u Srbiji nikome nije simpatican, a ni nama u dijaspori. George USA.

Laki

15.11.2009. 10:42

Nikada ništa od njega nisam pročitao. Vjerujem i da neću. Minoran pisac kao i političar.

ljupko, vrbljani

15.11.2009. 10:46

o;ogledno vuk žali što nije glava velikog cirkuskog slona, kako on nazva srbiju. pa ne može klovn da bude slon.

Јовиша Видић

15.11.2009. 10:47

Људска машта нема димензију, тако човек , а поготову писац, може да умисли: како је баш он, главом и брадом Свети Архангел Михаило, или пророк Јеремија, што све зависи од атмосферског притиска. Јовиша Видић од Рудина.

pa dokle

15.11.2009. 11:47

Vuce,cucni u velikoj si nuzdi.Doruckuj kad te gazde pozovu na dorucak,a Srbiju ostavi onima koji drze do obraza i morala.

Slavisa Milosevic

15.11.2009. 11:53

od" kralja trgova" do ulicnog prosjaka koji moljaka druge stranke da mu udele mandat. Beda, jad i zalost. Dokaz koliko neko moze nisko da padne. Beda i jad.

Nikola

15.11.2009. 12:18

Potpuno se slazem sa Brankom.Ovaj covek i njegova supruga su doneli mnogo zla i nesrece Srbiji i na toj golgoti gradili svoju poziciju.Sto je Srbiji bilo gore, Vuku je bilo bolje.Covek koji je u svojoj beznacajnosti spreman na sve samo da bude u centru paznje, a njegova manija gonjenja je dosadila i pticama na grani.Vuk je na pocetku swvoje knjizevne karijere zaista pisao odlicne knjige, ali vremenom je poceo da pise obicne pamflete koje su proizvod njegovih raznih fobija i predstavljaju sve samo ne knjizevna dela.

Dragan

15.11.2009. 14:03

Svi srpski neprijatelji zajedno nisu o Srbiji i Srbima,sa toliko mrznje izrekli takvu gadost. Kad bi ti znao sta je stid i sram rekao bih ti - sram te bilo, ali avaj!

Дете Ноћи

15.11.2009. 13:32

Који дијагностички поступак је применио г.Драшковић па да сада може да каже:"Zato što su Srbija i Srbi kolektivni [b]bolesnik[/b]"? Kоје су то кфалификације г.Драшковића да цео један народ,који не дели његово мишљење, назове болесним? Или г. новинар и писац наствља своју мисију причања глупости,под девизом :„жив ми Тодор, да се држи говор“? Још некадашњи министар некадашње државе из козарачко кола,признаје да је користио тзв говор мржње! Па шта чекају,лустрирајте га!Биће нам лакше! Прошлу књигу овај политичар је објавио за Новости,па су ми силен рекламе и биле јасне!Али шта је сад ово? Да ли пример једног дописника из Зимбабвеа,значи да свако може у вечерњим новостима,да каже било шта,а нарочито ако је то поновно пљување Србије и Србства! Када се,наредни пут,будете захваљивали својим читаоцима на верности,подсетите их и на ово!

jovan deroko

15.11.2009. 14:41

Samo da roman ne bude totalni promasaj kao i "Noc djenerala" koji je ostao upamcen kao delo sa nizom neistina i netacnih informacija u vezi jugoslovenske vojske u otadzbini. Inace Vuk kada pise o dogadjajima koji su kroz njegove literalne likove (imaginarne ili istinite) vezani za dalju ili blizu istoriju (drugi svetski rat pogotovo) ima taj obicaj da uopste ne konsultuje arhivsku gradju i literaturu koja nam daje tacne podatke sta se u tim periodima i stvarno desavalo. Takav je primer i pomenuti roman "Noc djenerala" koji je ostao upamcen kao totalni promasaj!

Srbin

15.11.2009. 15:03

Sto se tice Vuka kao pisca, ima dobrih knjiga. Ali sto se tice Vuka kao covjeka, i kao politicara o njemu ne mislim dobro. Svako ko zeli da se sjeti njegove politike sa pocetka devedesetih,skontace sta je on danas,dovoljno je uporediti njegovu politiku sa pocetka karijere,i ovu danas.A sto se tice Vuka kao covjeka, mislim da o njegovoj 'ljudskosti' dovoljni govori broj onih koje je on izdao,prevario i izmanipulisao....

Зоран Михајловић

15.11.2009. 15:57

Овој особи је потребан доктор под хитно.

petar

15.11.2009. 16:22

Nisam cuo ni da su Hitler ni Olbratojva ni Kuk...rekli da su Srbi generalno bolestan narod. E sad da li Vuku treba nesto, ne znam. Ali da je uvek bilo isplativo pljuvati po Srbima, to znam. Da je neke drzave, zbog uvrede celog srbskog naroda i govora mrznje bio bi u zatvoru. Ovako ... Pitam se sta radi DB?

DejanBGD

15.11.2009. 21:54

Sjajan covek,sjajan pisac,sjajan politicar.....nemam reci...Sve najbolje gos. Draskovicu...

Jelaca.

15.11.2009. 22:01

Ovaj covek je u upravu i uvek govori istinu....a srbi su bili i ostali stoka.....Srbija je postovana i velika i jaka zahvaljujuci ljudima kao sto je Vuk Draskovic...

Maksim KG

15.11.2009. 23:14

Izuzetna knjizevnik i politicar,jos nisam nabavio novu knjigu ,ali sam cuo od poznanika da je stvarno dobra. Sto se tice njegove dijagnoze o Srbima kao narodu,ne treba nista ni dodati ,ni oduzeti,potpuno je u pravu !

Marko

16.11.2009. 11:08

Stvarno je neverovatno sta sve ljudi mogu da izgovore o coveku koji je kao i svi mi obican gresan covek. Uz to je i zaista veliki knjizevnik, sto govori i cinjenica da su njegove knjige i dalje prodavanije bez reklama nego gomila drugih vestacki izreklamiranih. Sve sto je govorio ili se obistinilo ili su neki drugi na tome pokupili politicke poene. U zemlji gde bahati, nepismeni pojedinci imaju viletine, firmetine, milijarde dolara, u toj zemlji se ovome coveku prebacuje da puni svoje dzepove. Jadna moja zemljo! "Који дијагностички поступак је применио г.Драшковић па да сада може да каже:"Zato što su Srbija i Srbi kolektivni [b]bolesnik[/b]"?" rece jedan od nas. Pogledao je oko sebe! Jer to je dovoljno. Sinoc sam stajao u redu da odam pocast preminulom Patrijarhu, a oko nas su prolazili pojedinci koji su larmali, svirali iz kola i slicno... UZAS! Onda pogledajte kako nam izgledaju deca, sta govore, sta se prikazuje na televiziji, kako se hvalimo time sto smo prvi grad po nemoralu... Dovoljno je pogledati oko sebe! Svaka cast Vuku, a mi svi ostali samo mozemo da mu se divimo.

dorcolka

17.11.2009. 01:22

ja mislim da treba da bude sramota gospocina George takozvanig srbina iz usa.Pa ni vi iz dijaspore niste nama u srbiji simpaticni.

Katarina

07.12.2009. 16:42

Vox populi - glas najnižih strasti. Koliko vidim, knjigu niko od hajkača na Vuka nije pročitao. ali bi Vuka rado razapeli. Vi koji ste ispisali ovakve gadosti o čoveku koji je Srbiju oslobodio straha od totalitarnog komunizna a kasnije bio izigran od onih koji ni razglednicu sa mora nisu znali da napišu, zaslužni ste više od svih političara za bedu u koju su nas doveli. Vi ste gomila kameleona, koja je glasala kako vetar duva i kako vas je neka gluperda s "malog ekrena" povukla za nos. Jeste Srbija zemlja nemorala i mržnje prema svemu što je časno. Roman "Doktor Aron" zaista je ispao veliki roman. Posle Kiševe "Enciklopedije mrtvih" mislim da je ovo najbolja knjiga u poslednjih tridesetak godina. Srpska književnost tavori, tanka je i veštačka, ponekad nikakva (pomenuću samo ono foliranje "U potpalublju", koje je je, kao, napisao jedan kuvar, a onda se sveta Svetlana (Velmar J.) dohvatila pera i od hiljadu stranica napravila sto pedeset. Onda je proradio klan i ovaj bedni roman dobio je "Ninovu nagradu". Što se onaj "Amerikanac" vređa kad mi Srbi kažemo da smo dodirnuli dno. On je samo Amer, srpskog porekla.

Елазар

29.09.2010. 16:14

Кад би бар један Вуков роман прошао без спомињања ендехазије, поглавника и осталих монструма. Само један једини роман...