ЈОШ једном, у 80. години српски писац светског калибра Милорад Павић, чије су књиге до сада преведене на 40 језика, омогућио је читаоцима да уживају у сјајној маштовитој причи. Нови кратки роман „Вештачки младеж“ аутор је са много разлога сместио у своја претходна два такође нелинеарна романа о љубави, „Дамаскин“ и „Стаклени пуж“. Књигу написану руком врхунског мајстора ових дана објавио је Издавачки центар Матице српске.

Главне личности су сликар Филип Рубор, који је ушао у осамдесету и његова знатно млађа супруга Ферета Су, такође сликарка. Он је веома познат и његове слике су у свету и даље тражене, али је у својој земљи помало занемарен. Она почиње да се допада женској публици, која све више воли њене изложбе. Обоје су, међутим, у све већем раскораку са својом средином која не може да им опрости успех. И ту почиње приповест коју је, као и сва Павићева дела немогуће препричати.
* „Вештачки младеж“ је најпре роман о љубави као моћном и често судбоносном покретачу људских судбина...
- Тема мојег новог романа „Вештачки младеж“ јесте прича о љубави, али и роман о љубави и старости, као и тема о уметности која може да се испречи испред љубави и да је угрози. То је повест о два ствараоца чије се креације окрећу против њихове среће.
* Ово је прича и о људској зависти према успешном брачном пару уметника...
- Недавно је Владимир Пиштало у свом роману о Тесли написао да се у неуспешним срединама успех сматра издајом.
* Иако на крају романа стоји напомена да су све личности и збивања измишљени, неки ће ипак покушати да у главним јунацима препознају вас и вашу супругу Јасмину Михајловић?
- Неки ће можда ту да виде и несрећну судбину моје преминуле кћери Јелене, чије речи носи мото књиге. Ствар је у томе шта желите да у текст учитате. Реч је о две будућности коју једна иста особа може да створи доносећи овакву или онакву одлуку у одсудном тренутку, па се сопствена судбина окреће на једну или другу страну.
* Шта је био разлог да у поговору књиге још једном изнесете свој поглед на однос писац - читалац?
- Ја сам се у свим својим књигама бавио тим питањем: како доћи до новог начина читања. Сматрам да од тренутка када је књига објављена, књижевност више није моја ствар, него припада читаоцу и зависи потпуно од тога шта ће она или он од тога направити. Ја читатељку, односно читаоца сматрам репродуктивним уметником и моја књига није ништа друго до вежба која се нуди као тренинг за нови начин нелинеарног читања. Зато мислим да у моје кратке нелинеарне романе сваки читалац може да учита сопствену љубавну причу. Свак може у мом тексту да нађе свој особени пут.
* На јесен ћете напунити 80 година, доба када се човек понекад осврће уназад. Како гледате на своје књижевне почетке?
- Моји почеци су били у 18. веку, када је један Павић штампао своју књигу у десетерцима, како је то тада била мода од Качића до Гетеа.
* Кажу да су писцима њихове књиге као деца, све исте. Ипак да ли вам нека дела из вашег моћног опуса имају посебно значење?
- Свако дете се воли на други начин, па и књиге, ако их схватите као своју децу. Могу да кажем да има много књига других писаца које су ми исто тако лепе и прирасле за срце као неке моје. Скоро да није важно ко их је написао, него како су написане.Египатски вајари и сликари фресака ретко су потписивали своја дела. Ауторство је ствар која се мења с временом и свака епоха на то гледа другим очима. Уосталом, могу се књиге поделити на оне које ви волите и оне које су волеле и познавале вас.
* Књиге вам се и данас објављују у свету, а убедљиво највише у Русији. Како објашњавате да сте тамо готово домаћи писац, док вас на западу последњих година прећуткују?
- Не може један писац, ма ко он био, да се изузме из судбине свог народа. Што је познатији, то га, ако му је народ на тапету, више и нападају. Међутим, ништа не траје вечно и ја са задовољством пратим како се књиге српских списатељица и писаца све више продају у свету и како српски филм успева, скоро као српски тенис. Ја лично не могу да се пожалим, јер је само у овом 21. веку преведено преко стотину мојих наслова, хоћу рећи књига, у разним земљама света. Што се англосаксонских средина тиче (које су ме некада највише преводиле док сам био забрањен у бившем Совјетском Савезу), и оне су почеле да се отварају. Ове године поглавље из романа „Вештачки младеж“ објављено је у једном зборнику у САД, а недавно је једна америчка филмска кућа тражила права да сними филм и ТВ серију од „Хазарског речника“. Руси су, да додам, већ склопили уговор да филмују један мој други роман.
* Пре шест, седам година, у интервјуу за „Новости“, најавили сте талас такозваног женског писма.
- Тај талас о којем сам говорио већ нас је запљуснуо. Не само овде, него и у свету. Међутим, тешко се и споро прихвата уместо мушког, епског, женски, лирски сензибилитет, уместо јавног, приватно, да то тако назовем ради једноставности.Врло сам срећан што је моја супруга Јасмина Михајловић у том новом таласу.
* Често говорите да је будућност књиге у електронској форми?
- Електронска књига изгледа као свака друга књига, само што у њу може да стане цела једна мала библиотека. То никако нису оне празне електронске бележнице које по галантеријским радњама компјутерских потреба нуде као „електронску књигу“. Недавно је у једној телевизијској емисији Опра Винфри поделила својим америчким телевизијским гледаоцима неколико правих електронских књига америчке производње.
* Зашто је то свету потребно?
- Одговор је једноставан: ускоро неће бити више шума које се на планети уништавају таквом брзином, да поред осталог, ни хартија неће моћи да се прави од дрвета као досад. Електронска књига има неке важне предности. Као и књига од хартије, она може да се понесе у кревет, али вам за читања неће више бити потребна лампа крај узглавља, јер електронска књига има сопствено осветљење. Неће вам бити потребне ни наочари, јер се слова у њој могу по жељи повећати притиском на дугме. Проблеми су следећи: читач (на којем су при дну тастери за дигитално „превртање листова“) веома је још скуп, више од 300 долара. Мада се он купује само једном, као полица за књиге, ретко ко ће пристати на ту цену.
* Где би се те књиге куповале?
- Потребне су нове књижаре где ћете моћи да купите нове књиге, када сте прочитали све из прве картице која се умеће у читач. На пример, прочитали сте сабрана дела Толстоја (у папирном облику она захватају око сто томова, у електронску књигу могу скоро сва да стану) па хоћете сабрана дела Црњанског, или Андрића, Светога Саве или Маркеса. Те картице морају имати осим учитаног текста ових писаца и заштиту права (цопyригхт) а и плаћен хонорар за писце који на то по међудржавним законима имају право. Дакле, предстоји нам у свету једна нова издавачка индустрија намењена електронској књизи, која је за сада само изузетак, али и неминовност сутрашњице. Док то не буде остварено, Матица српска је у Новом Саду упаковала у мој нови роман „Вештачки младеж“ и ЦД са текстом књиге и једним лепим филмом од 40 минута који су снимили моји грчки издавачи правећи интервју са мном у Београду и Новом Саду. Узгред да додам да су Грци оба ова града видели лепше него што их видимо ми.

ИСПРЕД ТЕХНОЛОГИЈЕ
* КАКО ће се ваша литература снаћи у том новом окружењу, у електронској књизи?
- Ја сам од почетка од „Хазарског речника“ па до „Вештачког младежа“, водио рачуна о томе да се моја проза може читати на класичан начин, као све друге књиге, али ако читалац зажели, у њих је при писању уграђена и друга могућност, да читалац сам изабере своју стазу читања. У том смислу су та дела нелинеарна. У електронској књизи где можете дигиталним путем, тојест притиском на дугме да промените пут читања, то је једноставније. Ласкам себи и другим „електронским писцима“ или „ергодиц ауторима“, како нас сада називају да је литература у нашем случају ишла испред техонологије, као толико пута у прошлости.

КРИЗА
* КОЛИКО ће ова економска криза утицати на судбину књиге на глобалном плану?
- Много. Књига ће ту кризу најпре осетити и већ је осећа на два плана. Прво је општа беспарица која ће свуда редуцирати штампану реч, што је можда и добро, јер ће издавачи пазити мало више шта објављују и да ли ће то моћи да продају. При томе поновићу да књижевност у будућност воде читаоци, а не писци, хтели ми то или не, допало се то неком или не.