СТУДИЈА „Филозофија паланке“ Радомира Константиновића објашњава боље, него иједно друго књижевно или филозофско дело српске културне и филозофске мисли, суштину владајућег културног модела у Србији деведесетих година, порекло и позадину доминирајућег национализма, порекло и дубину моралног пада већег дела српске интелигенције који су окончани у ратном разарању и злочину. Без познавања овог дела није могуће разумети тамне стране српске интелектуалне историје, све оне странпутице и заблуде које су Србију довеле у трагични историјски и културни ћорсокак.

Ово је рекао истакнути писац Филип Давид у понедељак на конференцији за штампу уприличеној поводом седмог издања „Филозофије паланке“ и зборника о новом читању овог дела, које је објавило „Откровење“.
Подсећајући да је ова студија објављена 1969. и до сада имала тираж од 12.000 примерака, Милан Влајчић је рекао:
- „Филозофија паланке“ је од првог тренутка остала култна, што ће рећи да је уз одане читаоце и поклонике наишла на мук у делу националистичког крила САНУ и припадајућем му крилу десетерачко-патриотске фаланге из Француске 7. Књизи је посвећен низ филозофских трибина и округлих столова при часописима, али је, са друге стране, доживела низ приземних дисквалификација, идеолошких обеда и етикета због „националне издаје“ и одметништва.
Најновији, како је Влајчић рекао приземни напад, нашао се на страницама двотомне „Историје српске књижевне критике“ Предрага Палавестре:
- Академик Палавестра обележио је ову књигу и осмотомну Константиновићеву студију „Биће и језик“ ознаком „партијске културе титоизма!“ Нова категорија у проучавању књижевне критике! Познат из 50-их и 60-их година као упорни заступник реалистичке струје у српској књижевности, када је у горостасе наше књижевности сврставао Младена Ољачу и Ериха Коша, академик се доследно обрушио и на најзначајнија имена наше књижевне критике Михиза, Зорана Мишића, Мухарема Первића, Зорана Глушчевића... Свако има право да се сам препозна у филозофији и пракси паланке.
На Палавестрину историју српске књижевне критике осврнуо се и филозоф Ненад Даковић, који је истакао:
- Академик Палавестра понудио је још једно од многих идеолошких читања не само „Филозофије паланке“ или „Бића и језика“, него и целокупног дела Радомира Константиновића у рангу „Српских двери“ редукујући „Филозофију паланке“ на критику „српске паланке“ што је Палавестрин израз, а њен дух на дух „однарођивања“ што не само да показује ниво и домет ове историје него, пре свега, заслепљеност паланачког духа који управо у „однарођивању“ види највећи грех ради којег је Константиновић и постао највећи издајник српске паланке, а академик Палавестра паланчанин у академској одори.
Оценивши да су Константиновићеве студије једно од оних дела која су међаши српске културе, магистар књижевности Марјан Чакаревић је рекао:
- Управо објављени зборник је најбоље сведочанство колико ова књига не само да није превазиђена, како то мисле нпр. Слободан Антонић или Предраг Палавестра у својим недавним приглупим, али опасним нападима на ову књигу, напротив, она је једна од ретких филозофских књига у Србији која има читаоце који припадају различитим генерацијама и имају сасвим различита интелектуална и егзистенцијална искуства. Паланка се боји става, зато се боји и Константиновића, јер се боји вредновања, она увек говори рачунајући на неку корист, јер никад се не зна ко ће кад затребати, ко ће кад и где доћи на власт. Због тога у говору паланке увек има нечег лажног и нечег што призива некретање. Насупрот томе стоји Константиновићев покрет, а покрет је увек отвореност, друга могућност, заправо сам живот.

ПЛЕМЕ У АГОНИЈИ
- Радомир Константиновић је најзначајније интелектуално име у савременој српској књижевности и филозофији културе - истакао је Филип Давид. - „Филозофија паланке“ тумачи порекло и главне карактеристике паланачког искуства, бриљантно, немилосрдно анализирајући „дух паланке“ као поглед на свет, на живот, на стваралаштво, укорењеност паланке у духу, у језику, „дух племена у агонији“, ону врсту егзистенције из које су произашли духовни инфантилизам, ксенофобија и посебан облик српског нацизма.

У ДУХУ КОМИНТЕРНЕ
У РАЗГОВОРУ за Културни додатак „Новости“, који је помињан на конференцији за штампу и који је изазвао жестоке полемике, Предраг Палавестра је рекао:
- У „Филозофији паланке“ има много тачних запажања и оцена, али и одвише надмене мржње и потцењивања. То је култна књига титоистичког партијског наслеђа. „Филозофија паланке“ није књижевна расправа него антрополшки и политички трактат, писан у духу ставова Коминтерне о „угњетачком“ српском народу, у којем се највише негује малограђански примитивизам, осорност, хајдучки национализам, мржња за другог, поповштина, чак и „српски нацизам“. Ја не сматрам да је просвећена српска грађанска елита била покондирена и реакционарна. Смисао моје историјске оцене критичарског рада Радомира Константиновића односи се на партијску културу титоизма, у којој је он био заштићени и привилеговани писац.