“У години која је дала више добрих, а мало изузетних књига, ‘Недремано око’ Рајка Петрова Нога је, са више него ваљаним разлозима, ујединила читаоце и критичаре. И једни и други су осетили да је то књига која остаје. У контексту савремене српске поезије, уз све разлике које нису мале, ова збирка наставља линију коју су на најсрећнији начин започела ‘Четири канона’ Ивана В. Лалића, а врхунски наставила ‘Седмица’ Мирослава Тешића.”
Ово је јуче рекао проф. др Александар Јовановић на свечаности у Скупштини града Београда, организиваној поводом уручења престижне књижевне награде “Меша Селимовић”, коју већ петнаест година додељују Удружење издавача и књижара Југославије и “Вечерње новости” за књигу године. Рељеф са ликом великог писца (рад Мирослава Д. Савића) и Повељу уручили су лауреату Рајку Петрову Ногу, Манојло - Мањо Вукотић, генерални директор и главни уредник Компаније “Новости” и Живадин К. Митровић, директор Удружења издавача и књижара Југославије. Новчани део награде у износу од 150.000 динара предао је славодобитнику Светислав Милошевић, директор “Универзал банке”.

Лично за колективно
- ДА би једна песничка књига постала изузетна, а “Недремано око” то јесте, у њој мора да се, на срећан и стваралачки начин, укрсте више својстава - наставља Јовановић. - Не може бити изузетне поезије без стиховног и песничког мајсторства, које се код Нога види у свему, почев од компоновања књиге, па до стиховне разноврсности (седмерац, десетерац, једанаестерац...) остварене у складу са поетичким потребама.
Називајући најбоље Ногове песме, бар десетак, “правим малим драгуљима, без ичег сувишног или недорађеног у себи” Јовановић је додао да не може бити велике поезије која не комуницира са својим временом. А да се све оно што нам се дешавало у последњих десетак година, тачније митска, културна, цивилизацијска и из њих произишле људске несреће које су нас снашле, снажно осећају у готово свим песмама збирке. Нема велике поезије која не произлази из културе која јој припада, нема велике поезије у којој се не пева најдубљи лични улог, нема такође велике поезије која није покушај успостављања комуникације са апсолутом. А награђена књига баш то јесте, завршио је Јовановић.
- У песничком исказу Рајка Петрова Нога појединачно и искуство колектива се преплићу, и то је у српској поезији стара појава, која се многима чини анахроном - каже Драган Хамовић, књижевни критичар. - Међутим, у случају лиричара Нога, ововременог заточеника “косовске мисли”, колективни удес пресликан је у најличнијем болном искуству. “Ја сам Косово у кући имао”, рекао је песник једном приликом.

Изгубљени дом
У “Недреманом оку” преовлађују слике које опомињу на скорашња ратна збивања у Босни и Херцеговини, наставља Хамовић, надасве оном њеном делу који се српским још назива. Страдање али и духовни назадак у тежишту су главнине песама, додаје критичар.
- Није ли Ногово наношење и бугарење над народним мукама и падовима утемељено и подупрто тугом над сопственим изгубљеним домом? - запитао је Хамовић, додајући да Ного припада реду “брижних” људи за које је сам песник у једном тексту написао да “у сваком тренутку живе са својом целокупном историјом, која је понајвише саткана од снова, од митова и легенди, пјесама и предања”.
Истичући да су утемељивачи и организатори награде уверени да је још једном Велики жири стручно, савесно и честито обавио свој посао, држећи се искључиво књижевних критеријума Драган Богутовић, уредник културне рубрике “Вечерњих новости”, додао је да се ове године, поштујући сугестије културне јавности да се у броју одабраних критичара сувише отишло у ширину, жири сведен на природнију меру, са још већим стручним ауторитетом.
- Жири је сачињен уз консултације неколико истакнутих књичевних зналаца, од сваког члана је тражена сагласност, па су тако, три недеље пре гласања, обнародована имена оних који одлучују о књизи године - каже Богутовић. - Показало се да је и овог пута конкуренција била изузетно велика, јер је 40 изабраних критичара укупно предложило 83 наслова.
Стихове из награђене збирке надахнуто је читао драмски уметник Гојко Шантић, у присуству великог броја истакнутих писаца, издавача, критичара и културних радника.

Гласови
ЗА награђену књигу “Недремано око” објављену у СКЗ, гласали су: Александар Јовановић, Драган Хамовић, Слађана Јаћимовић, Петар Пијановић, Јасмина Тонић, Марко Недић, Горан Максимовић, Часлав Ђорђевић, Мирослав Егерић и Јован Делић. Другопласирана књига је “Укоп оца” Младена Маркова у издању “Народне књиге”, а на трећем месту налази се “Треће пролеће” Драгослава Михаиловића, ауторско издање. Четврту позицију заузели су “Без љубави” Павла Угринова, “Бу(ле)рлеска у Паризу” Милована Витезовића, “Врт у Венецији” Милете Продановића, “Мала Азија и приче о болу” Мирослава Тохоља и “Шекспиров клијент” Милоша Латиновића. А пет “Ко хоће да воли мора да умре” Јовице Аћина и “Орфејев двојник” Радивоја Микића.

Добитници
ДОСАДАШНЈИ добитници награде “Меша Селимовић”, која је јуче уручена 15. пут су: Милорад Павић, Дубравка Угрешић, Слободан Селенић, Светлана Велмар Јанковић, Радослав Братић, Иван В. Лалић, Радослав Петковић, Драган Јовановић Данилов, Антоније Исаковић, Добрица Ћосић, Горан Петровић, Добрило Ненадић, Милосав Тешић, Радован Бели Марковић и Данило Николић.
Досад - 17 награда
ПРЕ овог признања, Рајко Петров Ного је, за поезију, примио Бранкову, Змајеву, Исидорину и, између осталих, награде “Ђура Јакшић”, “Милан Ракић”, “Бранко Миљковић”, “Свети Сава”, “Јован Дучић”, “Бранко Ћопић”, “Принц ријечи”, “Заплаљски Орфеј”... Укупно - 17!
Објавио је, у више издања, књиге песама “Зимомора”, “Зверињак”, “Безакоње”, “Планина и почело”, “Лазарева субота”, “На капијама раја”, “Хајдучија/Мало документарних детаља” и “Недремано око”. НЈегове песме за децу штампане су у збиркама “Родила ме тетка коза” и “Колиба и тетка коза”. Има књигу књижевних критика “Јеси ли жив”, есеја “На вуковој стази”, студију “Обиље и расапматерије”...
Рођен је 1945. године у Боријама (Херцеговина), дипломирао је књижевност и језик у Сарајеву, магистрирао у Београду.