Катаракта захватила Европу и Србију

З.Остојић- Јоксовић

уторак, 09. 02. 2016. у 14:30

Катаракта захватила Европу и Србију
Операцију код нас званично чека 28.762 пацијената, а процена је да их има чак 50.000. Бебе се с њом рађају ако је мајка у трудноћи била изложена вирусима, лековима и зрачењем

Иако су сва чула за човека подједнако битна, вид се ипак издваја. Очи упијају чак 90 посто информација из спољног света, обојених колоритом из богатог спектра. Нажалост, у процесу старења организма неминовно долази до слабљења вида, што већина прихвата стоички, али у неким ситуацијама настаје права драма ако слабовидост постане незаустављива и води у тотални мрак, као у случају катаракте. Како и зашто до ње долази, објашњава офталмолог професор др Бранислав Ђуровић,шеф хирургије Очне болнице "Професионал":

- Катаракта је замућење сочива и најчешћа је болест у старости. Доминира у Европи, где је више старих, за разлику од Африке и Блиског истока. Јавља се углавном после 70. године, мада је присутна и код оних са 40 и 50, понекад и код беба. Колико је болест раширена, најбоље показује листа чекања на операцију са 28.764 евидентираних пацијената на нашим клиникама. Процене су да је тај број далеко већи, односно да на операцију у Србији тренутно чека око 50.000 људи! То је готово троструко више него што годишње могу да обаве државне и приватне клинике заједно.

Шта је утицало на то да се број операција драстично увећа?

- Откако се прешло на ултразвучно уклањање, број операција се четвороструко увећао, чему је допринело и "спуштање" индикација за оперативни захват. Наиме, више се не чека да катаракта "сазри", већ се оперише на почетку, док је вид оштећен само десет одсто. Ова болест не мора да доведе до апсолутног губитка вида, већ се испољава и у случају делимичног. У принципу, свака особа са катарактом је осуђена на отежано гледање, па и слепило, посебно ако су присутне и друге болести попут глаукома и дијабетеса. На који начин може да се спречи и успори развој катаракте, у офталмологији није познато. Није доказано да се то постиже капима ни таблетама, како се мисли.

Каква је улога очног сочива?

- То је део ока који има функцију преламања и фокусирања светлосних зрака, ради формирања слике. Налази се непосредно иза зенице и временом губи провидност. Свако замућење представља катаракту. Међутим, њен настанак условљавају и други разлози, као што су бројна очна оболења и повреде, системске болести, међу којима је најчешћа дијабетес, али и кортикостероиди као неопходни део терапије. Уколико се често јављају упале ока и друга оболења, узимају кортикостерода због одређених болести, катаракта као последица може да се јави и код деце од 12, 13 година. Као урођено оболење код беба се јавља ако је мајка током трудноће била изложена одређеним вирусима, лековима или зрачењем.

Различита сочива Каква ће сочива бити уграђена зависи од квалитета оба ока и вида, који се жели постићи. Није сваком пацијенту потребан исти квалитет вида. На пример, особе старије од 80 година не возе ауто ноћу, али код њих постоје често и дегенеративна оболења, која захтевају специфична сочива јер најчешће долази до оштећења жуте мрље. Зато им се уграђују сочива са додатним филтерима, који смањују напредовање оштећења жуте мрље - објашњава др Ђуровић.

Који су симптоми катаракте?

- У почетку су дискретни, најчешће је замагљен вид, као да се гледа кроз воду, некада се на сликама стварају сенке, у зависности од локализације замућења у сочиву. Неке катаракте стварају велике проблеме при јаком светлу, као велико бљештавило. Због ширине зеница, пацијенти боље виде ноћу него дању. Временом, услед брзог напредовања катаракте, долази до потпуног замућења сочива са потпуним губитком вида. Особа је у стању само да разазнаје светлост од таме.

Како се ово оболење лечи?

- Катаракта се искључиво лечи оперативно и то је најчешћа операција данас. Успешност ултразвучне методе је 99 одсто, а један проценат компликација настаје због лоше припреме или лоше урађене операције. Ризик за појаву инфекције је два промила, што је потпуно занемарљиво. То значи да на 1.000 оперисаних, два пацијента добије инфекцију. Дакле, применом ултразвука операција може да се уради у најранијој фази катаракте, а не да се чека да мрена прекрије цело око, као раније. Уклања се замућено сочиво и ставља вештачко, које није у контакту са структурама ока, па евентуални осећај гребања или печења није због присуства страног тела, већ поремећеног састава суза. Осим тога, материјал за имплантацију је биокомпатибилан са оком, тако да не доводи до нежељених ефеката.

Како се око припрема за операцију?

- Стављају се капи три дана пре операције, ради превенције од инфекције. Важнија од тога је хигијена првих седам дана након операције. У том периоду апсолутно не сме да у око доспе вода ни прашина, да не дође до инфекције. На ово би посебно пажњу требало да обрате пацијенти из руралних средина, који су у непосредном контакту са прљавим пословима.

Да ли након операције може да се врати?

- Враћање или такозвана секундарна катаракта настаје као последица замућења дела сочива, на месту који држи вештачко сочиво. Када дође до замагљења капсуле, симптоми су налик почетном облику катаракте, пре операције. Применом ласера се овај проблем једноставно решава и вид враћа у пређашње стање. Особама са уграђеним монофокалним сочивом, потребне су само наочаре за читање, јер на даљину виде. Мултифокална сочива се препоручују млађим пацијентима, који нерадо прихватају чињеницу да након операције треба да носе наочаре. Са оваквим сочивима они покривају све видне потребе- на даљину, за компјутер, читање. Користећи наизменично одређене зоне сочива и слику која се формира на мрежњачи, заправо пуштамо мозак да одлучи коју ће слику да гледа. То је као да седите у ресторану, видите конобара, слушате музику, али вам је пажња усмерена на особу са којом седите. Значи, право решење су сочива, која имитирају природни вид.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације