ЛОНДОН - Људи су изгубили 20 одсто густине костију у доњим екстремитетима од када су почели да се баве пољопривредом, пре 12.000 година, тврде научници који ово објашњавају смањеном активношћу модерног човека.

Милионима година пре тога, човек и његови преци су се бавили ловом и сакупљањем, активностима које захтевају далеко већу физичку спремност.

Ловци-сакупљачи који су живели још пре 7.000 година имали су исто тако јаке кости и зглобове као Неандерталац, човеков рођак који је изумро пре 28.000 година или као шимпанза, човеков далеки предак, наводе научници, чија је студија објављена у Аналима америчке академије наука (ПНАС).

У поређењу са њима, ратари који су живели на истом простору пре око 1.000 година имали су далеко крхкије кости.

"Реч је о првом истраживању људског скелета који указује на значајно смањење густине костију код модерног човека", истакао је Брајан Ричмонд, конзерватор антрополошког одељења Природњачког музеја у Вашингтону и професор Универзитета Џорџ Вашингтон.

За ову студију, научници су скенирали пресек зглобова доњих и горњих екстремитета 59 модерних људи, 229 примата, шимпанза и орангутана, као и фосилизованих костију хоминида попут неандерталца, парантропус робустуса и аустралопитекуса африкануса.

Њихови налази су показали да модерни људи имају знатно мању густину коштане сржи у зглобовима, те да су њихови преци имали снажније скелете.

"Ова анатомска промена која је наступила касно у нашој еволуцији је по свему судећи последица транзиције са номадског на седентарни начин живота", закључили су истраживачи.

"Наши праисторијски преци су били далеко физички активнији него ми данас", казао је Ричмонд.

Ловци-сакупљачи имали су чвршће кости, јер су више ходали и трчали, додао је он.

Истраживање указује на антрополошки контекст коштаних патологија модерног цовека, чије су кости склоне пуцању и остеопорози, нарочито у познијим годинама.

Колин Шо, професор Универзитета у Кембриџу, који је такође учествовао у истраживању, наводи да је од пре стотињак година човек постао "опасно седентаран".

"Човек није еволуирао да би седео у колима или у канцеларији", истакао је он.

За ауторе студије бављење физичком активношћу од раног детињства је веома важно, јер омогућава човеку да до тридесете године стекне максималну коштану отпорност, те да касније током старења задржи већу густину костију.

Следећи задатак истраживача, објаснио је професор Шо, биће да на основу резултата ове студије и проучавањем тела маратонаца, анализирају различите врсте телесних покрета који су нашим прецима омогућили да постигну завидну коштану чврстину.