Београдске приче: Кад се археологија рађала код Кнеза

Зоран Николић

субота, 11. 07. 2020. у 15:30

Београдске приче: Кад се археологија рађала код Кнеза
Радници током постављања темеља Споменику кнезу Михаилу, 1882. године, нису ни слутили на какве "препреке" су налетели
Ретки су снимци на којима се види Споменик кнезу Михаилу на коњу, постављен 1882. године, заједно са здањима која су га тада окруживала.


Овај амбијент данас краси зграда Народног позоришта, на којем је до садашњег времена било доста интервенција, а зграде које се виде на овом старом снимку одавно више не постоје.


Одмах иза монумента налази се Дом штампарских радника на чијем месту се сада налази Палата "Реунионе", какав јој је био први, предратни назив. Многи је сматрају једним од симбола Београда.


Са десне стране сада се налази зграда Народног музеја, првобитно направљена као Управа фондова. Ту почиње наша прича...


Некада је на месту данашњег Народног музеја стајала кафана "Дарданели". Многи београдски боеми дали су душу овом месту, будући да је била стециште најразличитијих чланова кафанске елите. У то време, као окупљалиште људи од духа било је актуелно Народно позориште, редакције неколико новина, и, дабоме - кафане. Важна је била и Скадарлија ка којој су се постепено "сливали" ондашњи боеми, нарочито после представа које су биле највећи, културни варошки догађаји.


Током једног таквог дана, док су радници копали постоље за будући споменик, кафански гости су видели да су радови напрасно закочени. Копачи су налетели на некакве чудне цилиндре у земљи, налик омањим бунарима, и застали да мало проуче на какву су то чудновату препреку налетели. Срећом, у том тренутку је туда пролазио Михајло Валтровић, један од ретко учених Срба оног времена.


Он је уочио отиске које су још Римљани оставили у нашем граду.



Прочитајте још: Београдске приче: Чиме смо се све возили (ФОТО)


Била су ту два римска гроба, касније ће се испоставити да је један био из првог, а други из четвртог века нове ере. Римљани тога доба су у свом Сингидунуму често сахрањивали своје покојнике у таквозваним бунарским гробницама. Биле су то ископане рупе налик бунарима, у које су спуштали урне са пепелом покојника. Прво би бакљама опалили ободе бунара како би подземна грађевина остала стабилна што дуже.


Управо на такве гробове налетели су градитељи, а спретни Михаило Валтровић зауставио је радове и успео да забележи све важне детаље везане за ово место. Тако су стари римски печати остали сачувани захваљујући виспрености великог научника, а стручњаци кажу да је због тога Споменик кнезу Михаилу, поред остале симболике коју собом носи, истовремено и - родно место наше археологије.



ДРУШТВО АРХЕОЛОГА


Михаило Валтровић је 1883. године постао оснивач Српског археолошког друштва. Покретач је и првог стручног часописа "Старинар".


Прво је завршио Лицеј, па је био у Карлсруеу где је изучавао архитектуру. Давне 1866. године враћа се у Србију, од 1875. постао је професор Велике школе, а 1881. године добио је катедру археологије. Био је и управник Народног музеја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације