Београдске приче: Поглед на две савске обале

З. НИКОЛИЋ

среда, 01. 07. 2020. у 18:00

Београдске приче: Поглед на две савске обале
Висећи Александров мост некада је гледао на Бетон халу, са једне, и на Стари сајам, са друге стране
МОЖДА су тридесете године прошлог века представљале један од малобројних, мирних и спокојих периода у историји овог града. На жалост, трајале су кратко, све док Други светски рат није узео свој тежак удео у историји.

Пре тога, иако су се прилике у вечито бурној Европи заоштравале, главни град тадашње Краљевине Југославије осетио је неколико значајних корака који су обећавали бољу будућност.

Мост витешког краља Александра, отворен октобра 1934. године свакако је био један од таквих искорака. Он је спојио две обале Саве, а на његовим темељима и данас стоји слична грађевина - Бранков мост.

Свечано отварање ове грађевине окупило је ваљда све становнике главног града, који је у том тренутку бројао око 300.000 становника. Свако је желео да закорачи на мост и да пређе на другу речну обалу. Све то било је до тог тренутка немогуће, јер је ово био први београдски друмски мост који је прешао на данашњу, новобеоградску страну. Пре тога, на леву савску обалу могло се само чамцем.

Када град који расте добије једну тако важну грађевину, онда се њено окружење веома брзо развија и све добија нове облике. Уз десну савску обалу убрзо је поникла Бетон хала, која је у то, предратно време имала веома битну улогу у трговини и транспорту. Пристаниште је било све важнија и боље уређена трговачка тачка.

Са друге стране реке почео је да ниче Београдски сајам, који сада познајемо као Старо сајмиште. Он је свечано отворен 1937. године, а негде, у даљини, на широком простору подно Бежанијске косе, "угнездио" се и Београдски аеродором, који сада, у сећањима, именујемо као "Стари аеродром".

Тај ваздухопловни комплекс подразумевао је војни и цивилни аеродром и почео је да ради 1927. године.

Све су то биле слике амбијента који је красио предратни главни град. Зато су фотографије посвећене овом делу и даље веома сликовите, јер су сачувале обрисе који су данас преточени у урбани "крвоток" престонице, какав сада познајемо.


НЕКАД И САД

ПАЖЉИВ посматрач на фотографијама види неке зграде које постоје и данас. Иако су нова времена и Други светски рат изменили физиономију града, неке стамбене и друге важне зграде чврсто су "устоличене" на месту које су заузимале и пре рата.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације