Свира флауту, клавир и државна је првакиња у салси, ђак генерације. Кристина Поповић из Ужица поручује: Сваки пораз је нови изазов

Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

недеља, 28. 06. 2020. у 20:43

Свира флауту, клавир и државна је првакиња у салси, ђак генерације. Кристина Поповић из Ужица поручује: Сваки пораз је нови изазов

Кристина Поповић Фото И. Маринковић

Завршила је Графичку школу у Београду и спрема се за Географски факултет
ЗА њу препреке не постоје. На проблеме не гледа као на поразе, већ као на нове изазове, на прилику да напредује, расте, ојача. Тако је Кристина Поповић, после завршетка осмог разреда, решила да се пресели из Ужица у Београд. Мала средина није јој давала довољно избора. Уписала је Графичку школу, смер техничар за обликовање графичких производа, или модерније графички дизајн, и матурирала недавно као ђак генерације. Као успомену од школе је добила сат.

Ова ведра и насмејана девојка шири позитивну енергију свуда око себе. Иако јој, како каже, није било лако када је дошла у престоницу, није се покајала. Посебно јој је било тешко да се навикне на свакодневни саобраћајни хаос, да научи како да стигне до школе. Али уз помоћ "Гугла", за три месеца савладала је београдске улице, а ту су били и другари из школе да јој помогну. Иако Графичка школа није у врху листа жеља будућих средњошколаца, наша саговорница оповргава чињеницу да је уписују само лоши ђаци.

САЛСА И МУЗИКА На државном првенству у плесању салсе освојила је прво место и требало би да представља нашу земљу на европском првенству у децембру. Плесом је почела да се бави у седмом разреду основне школе, али му се озбиљније посветила када је уписала средњу. Завршила је нижу музику школу, одсек флаута, а затим и средњу - клавир и музичка продукција.

- Београд даје много веће могућности за школовање, због чега сам одлучила да се преселим. Нисам се ниједног тренутка покајала што сам уписала Графичку школу - прича Кристина. - Били смо огледно одељење, тако да смо имали много више практичне наставе него ђаци у обичним одељењима. Радили смо на компјутеру у "Фото шопу", затим обраду слика... Сликали смо и праве моделе, темперама, угљем. Имали смо часове у Зоо-врту, где смо цртали животиње, а у склопу наставе смо обилазили и музеје.

Наша саговорница истиче да је најважнија добра организација и да се све може стићи. Највише је, каже, учила у првој и другој години, када је имала општеобразовне предмете и трудила се да извуче просек. Више од математике и физике су је занимали они стручни. Неретко се дешавало да цео дан проведе на настави, пре подне у средњој, после подне у музичкој, па онда увече на тренинг плеса.

- Када нешто заиста волите, ништа није тешко - прича Кристина. - Имала сам и подршку професора када су ми се неки термини наставе поклапали. Најважнија је добра организација, али да ништа не трпи због неких других обавеза. То сам успела, тако да сам увек имала времена и за дружење, а не само учење.

Кристина се спрема за полагање пријемног испита на Географском факултету - одсек просторно планирање. Са неизбежним осмехом нам открива да није баш сигурна шта је то конкретно, али жели да проба. Као и до сада, не сумњамо да ће успети.







Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Zemlja

30.06.2020. 17:58

Pišite o dobtj deci da drugi vidr i da se dobrim delom i zalaganjem može biti u novinama.