Ова РУСКА порука значила је сигурност у ослобођеном Београду: После 76 година поново се појавила на фасади у центру града

NovostiOnline

петак, 05. 06. 2020. у 20:34

Ова РУСКА порука значила је сигурност у ослобођеном Београду: После 76 година поново се појавила на фасади у центру града

Фото: принтскрин YouTube

Београђанин Бане Гајић ових дана открио је вероватно последњу успомену на херојску акцију Црвене армије у ослобађању Београда од фашиста – натпис „Проверено мин нет“
Београђанин Бане Гајић ових дана открио је вероватно последњу успомену на херојску акцију Црвене армије у ослобађању Београда од фашиста – натпис „Проверено мин нет“ (проверено, нема мина). Уз помоћ Спутњика, град је хитно реаговао и та успомена ће бити сачувана за будуће генерације.

На згради на углу улица Кнеза Милоша и Краља Милана, он је приметио графит који је на крају Другог светског рата означавао разлику између живота и смрти у разореном граду- „Проверено мин нет". Као добар познавалац историје града у коме живи, одмах је знао о чему се ради.

„Случајно сам уочио натпис на зиду, зато што је то банка чије услуге користим. У пролазу сам угледао да су се испод једног трема на фасади указала црна слова исписана масном фарбом. Довољно се разазнаје натпис „Проверено мин нет“ да бих био сигуран да је то ознака совјетских инжењераца из битке за Београд 1944. године“, каже Гајић.

На старим зградама и раније се појављивао овај натпис, али су сви прекречени или су зграде замениле нове. Последњи, на Славији, прекрила је фасада ресторана Мекдоналдс.

„Имамо споменике, музеје, али немамо трагове који на директан, непосредан начин на улици указују на то да се на том месту водила једна тако важна и велика битка. Сматрао сам да је те трагове, којих је све мање, неопходно сачувати, указати да они постоје“, каже Гајић.БРЗА РЕАКЦИЈА УЗ ПОМОЋ СПУТЊИКА


Узбуђен открићем, Гајић је фотографију графита окачио на друштвене мреже, уз апел да се овај последњи сачува. Када смо видели објаву, одмах смо контактирали надлежне у градској управи и упознали их са открићем.

Заменик градоначелника Горан Весић није крио одушевљење што је графит неким чудом сачуван.

„Одмах смо реаговали, јер, иако натпис можда некоме сада не значи пуно, он је важан део наше историје. После позива Спутњика, имали смо одмах састанак у Скупштини града. АИК Банка, чија је то данас зграда дијагонално од „Лондона“, финансираће читав пројекат. Пре свега, биће обновљен натпис, а потом ће бити заштићен стаклом. Биће урађено и обавештење на српском, енглеском и руском језику са подсећањем шта тај натпис значи. Биће постављен и кју ар код, како би људи који желе да сазнају више, могли да дођу до информација шта се дешавало на том месту“, каже Весић.

Чувена фотографија деминера испред палате Албанија 1944. године. Униформе откривају да су прешли тежак пут до ослобођења Београда, али се нису зауставили, до коначне победе над злом у Берлину.

ВЕСИЋ: УРЕДИЋЕМО НАТПИС ДО ДАНА ОСЛОБОЂЕЊА


Иако заштита графита делује једноставно, реч је о сложеном послу који прати много административних корака. Весић нас уверава да Београђани и гости града неће дуго чекати да виде спомен на херојски подухват инжењераца Црвене армије.

„Цео посао изнеће Завод за заштиту споменика културе, они брину и о тој згради, која је под заштитом. Они ће урадити пројекат који ће такође финансирати АИК банка. Не могу да кажем колико ће то тачно трајати, али се надам да ћемо уређен натпис сигурно имати до прославе Дана ослобођења Београда, 20. октобра“, каже за Спутњик заменик градоначелника.

СОВЈЕТИ НИСУ УВЕК СТИГЛИ ДА СТАВЕ НАТПИС

Вермахт је у повлачењу интензивно минирао и разарао објекте. Био је то очајнички покушај да се отежа напредовање Црвене армије, да се у повлачењу нанесе што више штете. У Београду, минирани су сви стратешки објекти, водовод, систем комуникација, мост на Сави, хотел „Албанија“, цео Калемегдан. Мине су постављене и у многим стамбеним зградама, о чему говоре и поверљива документа која је недавно објавило Министарство одбране Русије, у која је Спутњик први имао увид.

„Црвена армија је у свом саставу имала бројне инжењеријске јединице које су ишле испред или непосредно иза јединица у наступању и рашчишћавале терен. Ознака „Проверено мин нет“ је била видљив доказ који се увек стављао на зграду, да би сви могли да виде да у објекту више нема мина, да је безбедна. Да су били у праву и да је та пракса итекако била оправдана, сведочи пример зграде на Студентском тргу коју су Немци минирали недуго пре него што су Совјети успели да дођу. Погинули су сви станари који су били у подруму“, открива нам Гајић.

Не знајући о чему се ради, Београђани пролазе поред јединог сачуваног знака да су Црвеноармејци спасили многе животе. Ускоро ће на овом месту моћи да виде обележје важног дела историје града у коме живе.

ДВА МЕСЕЦА ЧИШЋЕЊА БЕОГРАДА

Деминирање и обележавање безбедних зграда почело је већ током битке за ослобођење Београда, од првих повлачења Немаца. Са колико је места претила смрт говори чињеница да су Совјети на чишћењу града радили два месеца.

Графити „Проверено мин нет“, симболи безбедног живота у тек ослобођеном граду, омаж су добили 1965. године филмом „Проверено нема мина“, снимљеним у совјетско-југословенској продукцији, а опевао их је и Бора Ђорђевић у чувеној песми Рибље чорбе - „Правила, правила“.

Подсетимо, свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.


rs.sputniknews.com

Коментари (2)

hristina

05.06.2020. 22:17

Slava I hvala Crvenoj armiji! ... SMRT fasizmu, SLOBODA narodu! ... Zivela Rusija! Zivela Srbija!