Београдске приче: Бродови и димњаци

Зоран НИКОЛИЋ

среда, 03. 06. 2020. у 11:52

Београдске приче: Бродови и димњаци
Пароброди су били најмоћнији вид транспорта у међуратном периоду

Није било тако давно када су Савом и Дунавом крстарили пароброди.


Између два рата они су били најмоћније лађе које су Београђани могли да виде на својим рекама.


Настанак парне машине, њено утемељење у железничком, а потом и речном саобраћају унело је значајне промене у речни транспорт, па су европске реке појачале примат у саобраћају, какав си имале још од римских времена.


Модерним жаргоном речено, реке су биле тадашњи "аутопутеви".


Тако се Београд није разликовао од других градова у сливу Дунава и Саве. Пароброди су били најмоћнији на води, велике погонске точкове покретале су парне машине са усијаним котловима.


Још једно заборављено занимање било је од пресудног значаја у оно време, а то су били ложачи. Парни контао је морао да буде озбиљно "нахрањен" великим количинама угља, како би настала велика енергија која покреће брод. Зато је улога ложача на свакој лађи била огромна.


Фотографије Београда оног времена враћају нас у доба када су обале Саве биле још небезбедне, а поготово је тако било са њеном левом обалом. До касних тридестих година прошлог века новобеоградска страна била је потпуно запуштена, а према Земуну су се простирале непрегледне површине под трскама и барама. Тек изградњом Београдског аеродрома, на делу ближем Бежанијској коси кренула су прва озбиљна насипања током двадесетих година, да би аеродром био отворен 1927. године. Знатно касније, своје место је заузео Београдски сајам, чије остатке данас зовемо "Старим сајмом". Павиљони који су чинили целину свечано су отворени тек десет година касније, 1937. године.


Тако су пароброди, лоше уређена обала и први београдски мостови своје место полако заузимали у предратном граду. Пристаниште поред данашње "Бетон хале" такође је завршено током тридесетих година прошлог века, па је престони град тада добио обрисе које данас препознајемо.





ПОПЛАВЕ


Сава се немилице изливала током пролећних месеци, када се топио снег, а речна корита су добијала огромне количине воде. Тако међуратни снимци бележе кадрове када су запреге и први камиони имали готово непремостив задатак да се пробију Карађорђевом улицом и делом уз десну обалу реке.