РОСИ Даниловић (83) из вождовачког насеља Степа Степановић није потребна помоћ општинских волонтера. Она има "личне асистенте" запослене у продавници испод њеног стана. Упркос томе, што ових дана раде као на траци како би снабделе све суграђане, продавачице налазе времена да уместо времешне комшинице обаве куповину и бакалук "попну" на њену терасу.

Свакога јутра госпођа Роса рано излази на балкон и јутарњу кафу пије са продавачицама. Она је прва којој кажу "добро јутро" и која им пожели леп дан. Потом Роса погледом испрати и камион до магацина, а кад је сигурна да су све намирнице стигле, довикне комшиницама-продавачицама и спушта канап са празним цегером, списком и новчаником. И тако, сваког дана, чека да се цегер врати пун.

- Преузмемо поруџбину и уместо ње обавимо куповину по списку који нам је доставила - каже пословођа радње "Шоп енд го" у "Степи" Бранка Буљубашић. - Знамо шта воли, а за њу увек оставимо са стране оно што знамо да јој је неопходно. Набавиле смо јачи канап, јер је њен био слаб, како би могла да извуче тежи бакалук.

Иако често преуморне јер посла ових дана има много, никад нису одбиле Росу. .

- Цела радња је као мала фамилија, а сви потрошачи су стални, јер смо једина продавница у насељу - објашњава пословођа.

Томе у прилог говори и прича продавачица да цегер са поруџбином готов никад није празан. Како би се захвалила својим комшиницама, Роса пошаље колач или нешто друго од хране.

- Имам дивне комшинице, свака им част - рекла нам је госпођа Роса са терасе. - Сачувају ми све што је неопходно.. Ево, баш данас су ми оставиле квасац. Никад ме нису одбиле, немам довољно речи да их похвалим..


СНЕГ И ЛЕД

ТО смо радиле и иначе, када је било снега и леда, па бака Роса не може да излази - каже Бранка Буљубашић. - Њен син и снаја су лекари, па су ових дана ангажовани, тако да смо ми ту да ускочимо кад треба.