Београдске приче: Лепота давних времена

Зоран Николић

четвртак, 19. 03. 2020. у 17:31

Београдске приче: Лепота давних времена
Шешири били саставни део моде, купаћи костими обавезно једноделни, пробијао се филм "Еротикон"...

Женска лепота одвајкада је инспирацијама свим уметницима. Од песника до сликара, од вајара до списатеља, свако је нашао своје место на којем ће се дивити лепоти. Дабоме, и жене и њихов изглед се мењао, а ми смо изабрали неколико фотографија да нас врате у доба између два велика, светска рата.


Београд је тих, тридесетих година прошлог века добијао контуре једне нове метрополе, града до којег је све више допирала европска мода и навике са Старог континента. Градски излози били су препуни робе која је стизала из Европе или је прављена по европским узорима. Наравно, са њима је до нашег града досезала и мода осмишљена по мерилима великих центара моде.


Шешири су још били актуелни, тако да је овај модни детаљ био необично битан. Још је Бранислав Нушић видно сажаљевао мушкарце свог времена који би за женске шешире одвајали огромне своте, које је писац сматрао импресивним.


Истовремено је мушкарце сматрао вредним сажаљења и умешно се смејао на њихов рачун.


Купалишта у Београду била су уз савску и дунавску обалу. У то време није било Савског језера, а Ада Циганлија је била острво, баш као и свако друго. Купање је било популарно уз обале Саве, на купалишту Ница, где је данас шетлиште поред Ушћа, док је уз Дунав било Ђачко купалиште на дорћолској страни. Било је још доста купања при обалама река, али овог пута она нису део приче... Костими, ипак, јесу.


У то време су даме могле да се купају искључиво у једноделним костимима, да би популарни бикини дошао на модну сцену тек после Другог светског рата.



ЖЕНА ЈЕ СКУПА

Бранислав Нушић је био веома виспрен на језику, па су његове анегдоте остале незаборавне, баш као и дела је која је исписао.


Само једна од тих прича односила се на младог мужа, који му се пожалио једном приликом. Објаснио је како је однедавно у браку, а већ мора да пише пету меницу за дугове које је направила његова жена, жељна живота на "високој нози".



Нушић га је "утешио" на свој, типичан начин: "Младићу, жена је скупа ствар, али зато дуго траје!".


ИТА РИНА И "ЕРОТИКОН"


У то време, тридесетих година, бојажљиво се пробијала и еротика, коју су ондашње власти неумољиво сматрале порнографијом. Голо женско тело било је допуштено сликарима и њиховим атељеима, али су већ фотографи били у приличној невољи. Нико баш није умешно могао да процени где би требало да се налази граница између уметности и недопустиве разголићености.


Глумица Ита Рина тада је дала снажну назнаку контура женског тела иза замагљених, стаклених врата купатила. То је изазвало велику буру у јавности.


Данас су њихови ставови савременим суграђанима потпуно нестварни, а границе, слободно рекавши, више и не постоје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације