СВИ основци и средњошколци који су, током 2018. године били на систематском прегледу у Барајеву, Лазаревцу, Обреновцу и Сопоту, имали су дијагнозу - ухрањеност и дат им је савет о правилној исхрани, открива анализа показатеља квалитета рада установа примарне здравствене заштите коју је урадио Градски завод за јавно здравље. Ситуација није боља ни нивоу града, а резултати су показали да је чак 92,4 одсто школараца гојазно. Статистика бележи и да је у престоници пре две године било 9.467 предгојазне и гојазне деце, што је око две хиљаде више него у 2016. години - 7.326.


Према речима др Дејана Јонева, педијатра у ДЗ "Др Симо Милошевић" на Чукарици, нездрава и нередовна исхрана, као и слаба физичка активност су основни разлози све већег броја гојазне деце. Девојчице, кажу, не желе да се угоје и не једу ништа цео дан, а онда дођу увече, преједу се и оду на спавање. Дечаци немају времена да једу од играња игрица, а попију по две литре "кока-коле" дневно.


- Оброци су им брза и сува храна, не једу ништа кашиком, нема куваних оброка, јер је ту пекара, сендвичи са мајонезом и другим намазима, не једу воће и поврће, и све то доводи до гојазности - објашњава др Јонев. - Сада је модерно бити веган, не јести месо. Уз ту неправилну исхрану, не баве се спортом, не крећу се, седе сатима пред компјутером. Кад им кажем да морају бар пола сата дневно да шетају, они ме бледо гледају. Онда дођу са отеченом јетром и увећаним трансаминазама и добију дијагнозу масне јетре.


Како наводе у ГЗЈЗ, од 2011. године се ради анализа о гојазности деце школског узраста, ради спречавања компликација до којих може довести - повишени притисак, шећерна болест, репродуктивне дисфункције, психосоцијални поремећаји. Судећи по резултатима, "највиткији" су школарци са Звездаре, где је регистровасно "само" 79,2 одсто дебелих. У већини домова здравља вредности су биле веће од просека за Београд, осим у Младеновцу, на Вождовцу, Врачару, Гроцкој, Палилули и Новом Београду.


Илустрација / Фото Depositphotos


НЕ ЗНАЈУ ШТА ЈЕ ГРАШАК!?


Доктор Јонев сматра да део одговорности за неправилну исхрану сносе и родитељи. Углавном, иду линијом мањег отпора и дају деци да једу оно што траже.

- Изгубио се ритуал породичног ручка, једе кад ко стигне, родитељи не желе да се потруде да деца бар пробају нешто што не воле - наводи он. - Страшно је да у ординацију дође младић од 17 година и каже да не воли да једе "оно зелено и наранџасто", не знајући да су то грашак и шаргарепа.