ТЕМПЕРАТУРА у минусу поново је "отворила" питање проблема са грејањем у згради природно-математичких факултета, који трају деценијама. Радијатори у амфитетарима и лабораторијама Хемијског, Физичког, Математичког и Факултета за физичку хемију су млаки, док се ходници не греју. Ништа боља ситуација није ни на Машинском факултету, где су "целзијуси" на доњој граници. Реч је о зградама огромне површине, које су енергетски неефикасне, па сваког месеца факултети морају да плаћају велике рачуне за грејање, иако су радијатори током зиме млаки или хладни.

Према речима проф. др Ивана Гржетића, декана Хемијског факултета, зграда је грађена педесетих година прошлог века по стандардима из тог времена, са огромним ходницима, високим плафонима и са више од 1.000 прозора.


- Тада постављено парно грејање за површину од 36.000 квадратних метара, од чега су само ходници 17.000 квадрата, одавно не ради, јер је та технологија превазиђена и непоправљива - каже професор Гржетић. - Иако смо прикључени на градску топлану, и уз то догревамо шта се може на струју, ефекти су слаби. Притужбе не стижу само од студената, већ и од запослених, најчешће после новогодишњих празника. Првог дана после празника у кабинету ме дочекала температура толико ниска да сам седео у капуту. Овај проблем је био присутан и кад сам ја студирао хемију, а то је било седамдесетих година прошлог века.


Наш саговорник истиче да су последице зимске хладноће и летњих врућина видне, јер је зграда "затрпана" грејалицама, клима-уређајима и великим рачунима за струју.

- Студенти су се жалили због хладноће у великом амфитеатру у приземљу зграде - наводи декан. - Ту је систем грејања уређен преко топлотних пумпи које се преко празника искључују. Неки нестрпљиви "корисник" је покушао да појача грејање, па је изокретао вентиле и испритискао дугмиће тако да су нам били потребни сати да се све поправи и постави како треба.


Професор Гржетић наглашава да управа не подржава захтеве појединих професора да студенти скину јакне ако је температура у учионици или амфитеатру непријатно ниска.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Градиће се кула од 168 метара: Београд ће имати највишу зграду на Балкану


- Факултет није богат и нема могућности да обезбеди све одмах. Зграда се загреје за дан-два, а услови се постепено побољшавају - истиче наш саговорник. - Управа на Хемијском факултету располаже ограниченим средствима, а приоритет је да се обезбеде адекватна обука и рад студентима у лабораторијама, јер ми смо експериментални факултет. То је наша компаративна предност, то чини наше дипломе признатим у свету, а одмах иза тога долази на ред њихов комфор.


И декан Машинског факултеата проф. др Радивоје Митровић наводи да се грејање одржава на минимуму, како би се смањили рачуни. Сваког месеца, само на име грејања, факултет плаћа 3,6 милиона динара, а држава покрива 36 одсто свих материјалних трошкова.


ОСПОРИЛИ ТУЖБУ


ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКА комора сматра да Виши суд у Београду није надлежан за оцену њеног статута, већ је за то надлежан искључиво Уставни суд, саопштила је ова комора, после окончања првог рочишта по тужби Адвокатске коморе Београда, која им је оспорила легалитет. Нотари такође сматрају да АКБ не може да буде тужилац из процесних разлога, као и да је тужба неблаговремена. Адвокати су оспорили оснивање ЈБК јер није било законског основа за њено оснивање- 100 нотара.


ЗА ЕНЕРГЕНТЕ 27 МИЛИОНА


ГРЖЕТИЋ истиче да је прошле године Хемијски факултет, који је одговоран за 60 одсто површине зграде, издвојио чак 27 милиона динара за енергенте.

- Од државе за енергенте добијамо недовољних 17 милиона динара, а за остало се сналазимо - каже декан. - Код плаћања грејања нема кашњења, јер то вуче скупе камате. Иако се ходници не греју, дакле 17.000 квадрата, ми морамо да плаћамо за грејање тих квадратних метара топлани.