Жуте траке постоје да би се возила јавног превоза брже кретала - ако су правилно постављене. Возачи их не воле. Због вожње тим тракама 18.000 возача платило је казну 2018. године.

Не смеју се уводити по сваку цену, већ, кажу стручњаци, на критичним деоницама где је изражен утицај путничких аутомобила и осталих возила на систем јавног превоза. Професор Славен Тица са Саобраћајног факултета каже да се мора гледати шира саобраћајна слика и да се мора пажљиво видети оптерећење.

"На тим деоницама где постоји индиција и потреба за увођењем жутих трака, неопходно је видети колико је линија обухваћено том деоницом. Жуте траке се углавном не изводе за једну линију, напротив, један од критеријума је да се обухвати што више линија како би се обезбедила проточност", објашњава Тица.

Недавно су уцртане жуте траке у Улици Јурија Гагарина и Војводе Степе, тако да их је у Београду укупно 30 километара. Не смеју се уводити по сваку цену.

"На критичним деоницама, где је изражен утицај динамичког саобраћаја, значи путничких аутомобила и осталих возила, на систем јавног превоза путника. Циљ је да се утицај саобраћајног тока осталих возила минимизира на систем јавног превоза путника", истиче Тица.

Због вожње жутом траком, 18.000 возача платило је казну 2018. године. За сада је наплаћено шест хиљада казни из 2019, а око 100 поступака у току.

Ђуро Павлица, заменик председника Прекршајног суда у Београду, каже да у случају када су возачи иницирали судске поступке, оспоравајући издате прекршајне налоге, а уколико се утврди њихова одговорност, у обавези су да плате пун износ фиксне новчане казне од пет хиљада динара и трошкове прекршајног поступка.

И зато је на једној од неколико локација на којој возачи најчешће праве прекршаје и због тога иду код судије важно стрпљење.

Обавезно је чекање док се саобраћај не прореди, а онда, када се укаже прилика, следи укључивање у средњу траку, и то што пре, како се не би возило жутом.


(Телеграф.рс)